Švajcarski šamar EU

Švajcarski birači uputili su juče indirektnu, ali nedvosmislenu poruku Briselu. Na jučerašnjim izborima za Bundesrat, kako se tamošnji parlament zove, većinski su dali prednost strankama koje se protive pristupu Alpske konfederacije EU, ili ga uslovljavaju dogovorom o slobodi Berna da (ne)prihvati takozvane preporuke Brisela, praktično obavezujuće odluke na nivou EU.  

„Velika trojka (socijaldemokrati, slobodari i demohrišćani) je ,kažnjena’, domovini odani su nagrađeni, zabeleženo je u komentarima većine tamošnjih medija. Suzdržaniji analitičari su ukazali da su Švajcarci potvrdili „ne“ Briselu izrečeno četiri puta u minule dve i po decenije, na četiri referenduma o pristupu EU“.

Prema preliminarnim rezultatima, saopštenim posle zatvaranja biračkih mesta, stranke velike ili večite trojke, koje od dvadesetih godina prošlog veka ulaze u sastav svake vlade, pretrpele su osetne gubitke, dok je konzervativni lager centra i desnog centra napredovao ili, u slučaju nacionalno konzervativne Narodnjačke partije, potvrdio pozicije.

Gubici proevropskih partija bili su očekivani: prosečni Švajcarac, okrenut računici, nije zaboravio šta antievropski političari decenijama ponavljaju: „Postojeći bilateralni ugovori sa članicama EU garantuju profit, a kao punopravna članica, Švajcarska bi morala da uplaćuje sredstva u fondove EU.“

U taboru pobednika, primećeno je okretanje birača tradicionalnim švajcarskim vrednostima: Švajcarci, od devedesetih godina okrenuti populizmu i nacionalizmu, vraćaju se tradiciji tolerancije stranog, ali i izolacionizmu od svetskih tokova. To potvrđuje i uspeh stranaka koje su najviše napredovale. Građansko-demokratska partija, otcepljena od ultradesničarske Narodnjačke stranke Kristofa Blohera, bezmalo je udvostručila broj osvojenih glasova. Njihov program sličan je programu nekadašnje matične partije – uz izuzimanje mržnje prema strancima. Tirade mržnje i zahtevi za proterivanje „asocijalne većine“ stranaca, zagorčali su slast pobede narodnjacima: uprkos tome što su najviše osvojili glasova nisu ostvarili cilj, nisu prešli „magičnu“ granicu od 30 odsto biračke naklonosti.

Rezultat nedeljnih izbora protumačen je kao „šamar“ Briselu, ali ne i više od toga! Pobeda antievropskih partija, naime, neće bitnije uticati na sastav nove vlade. Prema Sporazumu o konkordaciji iz dvadesetih godina prošlog veka, pet od sedam mesta u vladi rezervisano je za socijaldemokrate (2), slobodare (2) i demohrišćane (1). Preostala dva ministarska mesta dodeljuju se partijama koje osvoje najviše glasova a nisu jedna od tri pomenute stranke. To će biti Bloherovi narodnjaci i otcepljena Građansko-demokratska partija.