„Белим мантилима” радно време дуже за сат?

Уколико се усвоји предлог Секретаријата за здравство, домови здравља, клиничко-болнички центри и заводи радиће радним данима сат времена дуже (од 7 до 14.30 у првој и од 13.30 до 20 сати у другој смени), као и две суботе месечно.

На тај начин ће се изаћи у сусрет пацијентима који не стижу код лекара у току сада важећег радног времена. Истовремено, биће омогућено да лекари раде 40 сати недељно, као што је предвиђено законом. Неколико претходних покушаја да се продужи радно време у здравственим установама је пропало, а организовани су и штрајкови против такве иницијативе.

Предлог је послат надлежној служби Скупштине града који треба да утврди да ли је у сагласности са вишим правним актима.

– Скупштина града може да усвоји или одбаци овај предлог. Ми смо у обавези да одредимо почетак и завршетак радног времена у здравственим установама чији смо оснивачи, а како ће се рад организовати – одлучују челници тих кућа. Немају све службе у домовима здравља исти број сати у току радне недеље и то треба имати на уму – истиче др Зоран Благојевић, градски секретар за здравство.

Како објашњава др Нада Васиљевић, директорка ДЗ „Вождовац”, рад недељом не улази у четрдесеточасовно радно време и посебно ће бити плаћен.

– Време када се преклапају две смене лекари ће моћи да проведу у соби начелника или у сали где могу да се едукују. Такође, могу да примају представнике веледрогерија и фармацеутских кућа – напомиње др Васиљевић.

Предлог о продужетку радног времена поделио је лекаре на оне који сматрају да је то потребно и оне који мисле да им се на тај начин намеће још више посла. Како наглашава др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине из ДЗ „Врачар”, проблем је што није направљена процена ризика посла за лекаре који раде у домовима здравља.

– Реч је о специфичном облику рада са пацијентима, којих лекар опште праксе има и превише. Делује немогуће да се ради продужено, а да се грешке не праве. Тешко је одржати концентрацију, после 40, 50 прегледа. Нису у питању само заказани пацијенти, већ и ургентни случајеви, људе који долазе са високом температуром, боловима, крварењем, повредама... – наводи др Николић-Урошевић.

Проблем је и што у већини установа не постоје просторије где би лекари могли да седе када дође до преклапања радног времена прве и друге смене, каже др Николић-Урошевић, а немају ни приступ Интернету да би могли да се едукују.

– Ако неки лекар не поштује садашње радно време, није крив он, већ менаџмент и директор који то дозвољавају. Није у реду што доктори који раде у болницама често имају само један дан недељно када раде са пацијентима, док лекари у амбулантама не могу да дигну главу од посла – додала је др Николић-Урошевић.

----------------------------------------------

У сусрет грађанима

Новим предлогом предвиђено је да

– прва смена од 7 до 14.30 сати

– друга смена од 13.30 до 20 сати

Продужење радног времена је један од начина да се изађе у сусрет грађанима који раде до 17 или 18 сати, па не могу да стигну до лекара. Овим би требало и да се искорени појава да поједини лекари престају да примају књижице већ око 18 сати, или да не почињу да раде пре 7.30 сати.