Сиромашни неће помоћ

Помоћу пројекта Промоције запошљавања, у 2006. години 532 лица завршила су неки вид обуке, од којих су 432 сачувала радно место, а 90 нашла нови посао. Процењујем да ће следеће године 450.000 људи наћи посао захваљујући свим активним мерама запошљавања и програмима са којима смо се сусрели ове године, рекао је на почетку јучерашње конференције за новинаре Слободан Лаловић, министар за рад, запошљавање и социјалну политику.

Јучерашња конференција била је сумирање резултата рада овог министарства и мноштва институција пословно повезаних са њим, али и својеврсно полагање рачуна пред институцијама из иностранства, које су биле добар пословни партнер, асистент, донатор, као и надзорни орган.

Пројекат Промоције запошљавања спроводио се у оквиру Министарства од 2003. године. Финансиран је средствима Светске банке, уз донацију Фонда за развој владе Велике Британије (ДФИД-а) и уз учешће Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Реч је о пројекту за учење и иновације, чији је основни циљ био да поспеши запошљавање увођењем нових мера и иновативних програма у рад НСЗ-а. На завршетку је ангажован холандски Истраживачки институт из Ротердама (СЕОР) да изврши мониторинг целокупног пројекта.

– Почели смо прилично скромно, примењујући пилот пројекат у четири општине – Нишу, Краљеву, Панчеву и Лазаревцу, не знајући какву ћемо корист извући. Јер, ако нема користи, губимо енергију, новац и време –  рекао је Лаловић. – Посао се проширио и сада обухвата 15 градова и 13 транзиционих центара, које је посетило 15.000 радника користећи неку од услуга.

Најзначајнији резултати пројекта, према речима министра Лаловића, јесу реализација 52 обуке преко НСЗ-а у којима је учествовало 1097 запослених из ове службе, покренуто је оснивање Пољопривредног и Текстилног кластера за отварање слободних радних места, финансирано је осам Студија локалног економског развоја, а успостављена је и база података о вишковима запослених, која се оперативно пуни и обрађује.

– Зачуђујуће је да је најмање захтева стигло из најсиромашнијих градова. Како онда да им се помогне кад сами себи не желе да помогну. Затим, траже децентрализацију, а када им је предате тада не желе да прихвате ни обавезе ни одговорност – закључио је Слободан Лаловић.

Надовезујући се на оцену министра, Радован Ристановић, директор НСЗ-а, рекао је да "актуелна НСЗ не може да изађе на крај са протеклих десет година рада, јер су силне паре одлазиле а да нико није водио рачуна ни коме ни куда одлазе".

– Када смо одлучили да уведемо мало реда, суочили смо се и са неразумевањем локалних власти и са бежањем од проблема. Као да је реч о неком увозном феномену, који их се не тиче – истакао је Ристановић.

Иако је Керолајн Јунгер, директор Светске банке за Србију, подсетила на много успешних иновација (сајмови запошљавања, инкубатори, виртуелна предузећа, клубови за тражење посла, итд.) Јап де Конинг, директор Истраживачког института из Ротердама, приметио је да резултати, ипак, нису импресивни.