О вампирима с емпатијом

„Службени гласник”, један од наших највећих издавача, читаоцима представља више од 1.250 актуелних издања, међу којима плени капитално дело. Први пут на Балкану објављене су „Свеске“ Леонарда да Винчија, у два тома. „Те две огромне књиге морате имати у библиотеци за потомство, да бисте увек могли да кажете себи и другима да је човеков универзални дух без граница“, каже Јовица Аћин, који заједно са Бранком Кукићем уређује библиотеку „Гласови света“. Аћин у новој колекцији „Књижевни гласник“ издваја три дела: Кафкин „Процес“ према факсимилу рукописа аутора, затим неодољиве „Пустоловине Хаклберија Фина“, први пут у целини на српском језику, као и најбољи наш превод „Дон Кихота“.

У сајамској гужви, на штанду „Службеног гласника“, пажњу ће привући и наслови „Пољска књижевна авангарда 1917–1939, Програми и манифести”, „уметнички догађај овогодишњег сајма, каквог нема ни у Пољској”, како је нагласио уредник Гојко Тешић, као и књига Филозофско-теолошке библиотеке „Екуменски односи Српске православне и Римокатоличке цркве 1962–2000“ др Марка Николића. Уочљив је „Босански рат и терор“ Џона Шиндлера, и књиге о музици „Седма република“ Анте Перковића и „Бити рокенрол“ Михајла Пантића и Пеце Поповића.

Велики, црвени, „Лагунин“ штанд пажњу привлачи најпре тематски уређеним збиркама приповедака Иве Андрића, посвећеним особењацима и малим људима, Београду, Сарајеву, мору, селу, као и духу оријенталног. Дела Жозе Сарамага као и роман Марија Варгаса Љосе „Келтов сан“ такође су врло тражена код „Лагуне“. Овај простор биће још посећенији у наредна два дана, када ће гошћа „Лагуне“ бити Трејси Шевалије, ауторка романа „Девојка са бисерном минђушом“.

Нова књига есеја и једна прича Орхана Памука „Друге боје“, објављена у „Геопоетици“, открива овог турског нобеловца у новом светлу, како води озбиљне идуховите разговоре о путовањима, политици, пушењу. „Геопоетика“ је објавила роман Португалца Алмејде Фарије „Лузитанија“, као и дело нама већ познатог Бразилца Милтона Хатума „Два брата“, о борби два брата за мајчину љубав.

У ери Фејсбука, и друштвених мрежа уопште, посебно је уочљива студија Шери Теркл „Сами заједно“, објављена у „Клију“, у преводу са енглеског Биљане Станковић. Шери Теркл је водећи амерички стручњаккоји се бави утицајем компјутера на људе. Међутим, слика будућности коју даје није нимало светла... Актуелно је у „Клију“ и дело Масима Кампанинија „Историја Средњег истока, 1798–2006“, у којој су разматрани најважнији тренуци историје и политике на овим просторима. Књигу Жака Касара „Случај Камиј Клодел“ овај издавач препоручује „за уживање“.

На штанду „Стубова културе“ можете се дружити делима водећих домаћих писаца Албахарија, Михајла Пантића, Веселина Марковића, Горана Милашиновића, а најтраженије су књиге Михаила Блама „Џез у Србији 1927–1944“ и Светлане Велмар Јанковић „Капија Балкана“. Код „Прометеја“, за оне којима је српски језик професија или пасија, занимљиви су нови наслови „Како се каже“и „Правоговор“ Милорада Телебака, „Речник опсцених речи“ Данка Шипке и „Име моје и твоје“ Ивана Клајна и Милана Шипке, из области популарне лингвистике.

Код „Паидеје“ увек су актуелни Барико, Коељо и Куци, а поред колекције прича Иве Андрића, „Дерета“ поносно представља једног од најинтригантнијих америчких писаца Т. К. Бојла и његово дело „Музика на води“, које је за књижевност исто што и „Отимачи изгубљеног ковчега“ за филм. На штанду „Орфелина“ из Новог Сада, после „Вила и змајева“, и „Прогнаних бића“, богато илустровани нови део трилогије Миленка Бодирогића „Бунтовници“ говори о вампирима и вештицама са емпатијом. На почасном, португалском штанду увек се нешто дешава. Јуче је са читаоцима разговарао писац из Анголе Родерик Неон, чију је књигу „Година пса“ објавио „Трећи трг“, уз музику из ове живописне земље.