Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинези нови власници Севера

Кинези нови власници Севера
Некада су мотори из Суботице ишли у цео свет (Фото Н. Тумбас)

Суботица – Фабрика електромотора и малих машина АТБ Север добила је новог власника, кинеску компанију Волонг група. Извршни одбор АТБ групе из Беча послао је својим фабрикама обавештење о промени власништва. У саопштењу се наводи да је након интензивних преговора у последње две седмице др Матиас Шмит, као повереник А-тек групе свој удео од 97,94 одсто у АТБ групацији пренео на Волонг групу. У саопштењу се не наводи за који износ је кинеској компанији продат већински пакет акција, али је познато да је од прошле године бечка компанија Мирка Ковача А-тек у стечају који се сматра другим по величини у Аустрији.

Из седишта АТБ групације каже се да се Волонг група сматра једним од највећих произвођача електромотора у Кини, а да је преузимање АТБ групе прилика да своју производњу интернационализују. Према овом саопштењу производни програм и тржишта Волонга и АТБ-а се допуњују.

Волонг група преузеће и све локације и све запослене из АТБ групе широм света, а како се наводи из Извршног одбора АТБ групе, са свим њиховим правима и обавезама. То за суботичку фабрику, као и фабрику Фод у Бору коју је купио АТБ Север, значи да им је компанија Волонг нови власник.

Према уговору аустријске и кинеске компаније стратешки циљ је финансијско јачање и проширење АТБ групе. Председник и већински власник Волонг групе Јинченг Чен именовао је у Надзорни одбор АТБ групе, а измењен је и састав Извршног одбора.

Представници новог кинеског власника у више наврата боравили су у АТБ Северу у Суботици анализирајући пословање фабрике која последњих година смањује производњу и отпушта раднике те од 10 производних погона још раде само два. У Суботици се надају да ће долазак нових власника значити и опстанак и поновни раст Севера који последњих година према незваничним информацијама бележи негативно пословање. Иначе, фабрику Север пре шест година купио је аустријски А-тек за нешто преко 300.000 евра. Фабрику је тужило готово две хиљаде његових бивших радника због неисплаћене разлике у зарадама од 1997. године до приватизације.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.