ЗАПЕВАЈ И У КУТИЈУ ЗАДЕНИ

У изборној кампањи све што се догађа добија веће размере него што заслужује. Тако је и са концертом за српску Нову годину, који, испоставило се на крају, не уговара влада Србије већ коалиција ДСС и НС, мада је око тога нешто менаџерисао Дејан Михајлов, секретар владе, али је то ваљда радио поподне, мимо радног времена у влади.

Наравно да је боље да избори буду обележени певањем него пуцањем и то је, са певачима, глумцима, спортистима... досетка стара колико и сами избори и почива на идеји да популарност естрадних звезда надомести непопуларност политичара, мада се, генерално, не можемо пожалити на број естрадних политичара.

Шта је необично у овом надпевавању и зашто се о томе више говори и пише него о социјалном програму претендената на власт. Није то само зато што претенденти немају социјални програм, већ најпре зато што најмање три грла из певачке репрезентације, хтели не хтели, својом или туђом заслугом, вуку подугачке политичке репове и репрезентују различите политичке моделе, па и социјалне, економске и културне поделе у друштву.

Остали који ће се појавити пред Домом Народне скупштине, мерено тим политичко – социјалним аршином, дођу му као нека врста предгрупе, служе за загревање док снаге не одмере Цеца, Бора Чорба и Рамбо.

Цеца је ту била неизбежна. Она и Веља Илић већ годинама су дует, нешто као сестре Баруџије, с тим што овде само Цеца пева, а Веља плаћа и добро се проводи. Негде на средини је Бора Ђорђевић, звани Чорба, оснивач и председник Партије обичних пијанаца, или тако некако, који би радо с Коштуницом формирао сестре Кеслер но се овај други отима певању и игрању, што Бору не би спречило да Коштуници пева и на слави а камоли пред Скупштином. Нема бољег места за уваљивање десетерачких досетки којима је Бора надоместио недостатак изворне рок инспирације. Сад се, на крају, јавља Рамбо Амадеус, урбана икона и највећи музички критичар музичког правца који је Цеца, што кажу деца, фурала одувек, а Бора од када је престао да пије, што нужно изазива националну забринутост, мада се као терапија препоручује цртање акварела, а не певање.

Народњачка коалиција сад нам тумачи, кроз изјаву Јована Палалића, шефа изборног штаба ДСС-а, да им је "управо то и био циљ – да супротним музичким правцима покажемо да је Србија јединствена". "Сви који 13. јануара дођу на плато испед Дома Народне скупштине схватиће", наставља Палалић, "да ми не делимо већ спајамо Србију".

Претпостављам да због урођеног недостатка музичког слуха не видим како ће нас спојити једноноћно певање. Тито је годинама покушавао са слетом за 25. мај па видимо како је то прошло. Колико ја схватам, ово су избори за парламент а не за Песму Евровизије и нешто не верујем да ће од овог посла значајно профитирати Коалиција ДСС – НС, али да ће бити занимљиво то нико не спори.

Цеца и Бора Чорба певаће волонтерски, потврђују организатори, док ће Рамбо хонорар да уступи у добротворне сврхе, а том потврдом је нарушена тајност гласања за најмање двоје од троје поменутих.

Тако вам је то кад избори падају око нових година када се иначе пева више него што је пристојно. "Курир" не би био то што јесте да није открио да коалиција Чеде Јовановића у својим предизборним спотовима, тврде експерти из "Курира", нон-стоп врти незваничну химну геј популације "Love is in the Air". Наслов велики као дечији палац каже "Чеда за хомиће", а наднаслов је јеш сугестивнији – "Педерсонг".

Бачену рукавицу у лету је ухватио Владан Батић, као неудата стара девојка која прегази пола сватова због лова на бидермајер, и одвратио тврдњом да у актуелној влади седе барем два педера, која, јел`те, неће да именује.

До 21. јануара 2007. видећемо ми још пуно тога, а чега ћемо се тек наслушати тешко ми је и да наслутим. Једино је сигурно да Божидар Ђелић и Млађан Динкић до 21. јануара неће свирати заједно у "Монетарном удару" мада није искључено да се публици поново поклоне кад се формира влада. Не верујем да то зависи од тога да ли ће Рамбо натпевати Чорбу, као што не верујем да ће Батић остати дискретан и одолети изазову да своја сазнања подели са гласачима.

Избори јесу облик пучке забаве и већ слутим да ћемо једва дочекати она два дана обавезне изборне ћутње.