Србији за Косово нуде „Ахтисари плус”

„Ахтисари плус”, подела, размена територија... нека су од решења проблема севера Косова. Преовлађујуће мишљење је да решење треба да буде пронађено унутар граница Косова. Ипак се све више износи уверење да треба уважити посебност ове области насељене Србима.

„У последње време има и оних који говоре да треба да се изађе са неким планом „Ахтисари плус”, јер они виде да методологија у којој се иде са једностраним потезима, чак и са силом, једноставно не могу да дају резултате на дужи рок”, каже наш извор близак Влади Србије. С друге стране, од Србије се, како подвлачи овај извор, очекује да поступи у складу са својим Уставом, али и са захтевима који не крше тај устав, а који се, према њиховом виђењу, налазе у мишљењу Европске комисије.

Нову стратегију за стабилизацију региона, предложио је, рецимо,и члан Представничког дома америчког Конгреса, Дејна Рорабакер. У коментару под насловом „Мировна погодба за Балкан”, објављеном у листу „Волстрит џорнал”, Рорабакер предлаже споразум базиран на праву на самоопредељење, уз могућу, али не и обавезну размену територија приближне величине између Србије и Косова. Северни део Косова би могао, мисли он, да се припоји Србији, док би већина албанског становништва на југу Србије могла да се прикључи Косову ако то жели.

И немачки државни радио „Дојче веле” извештава о плану за север и наводи да аналитичари виде два могућа решења – да том облашћу или привремено управља ЕУ или да план Ахтисарија буде „прилагођен”.Више невладиних организација на Косову заступа идеју, како преноси овај радио, да би север Косова требало да добије „статус европског региона”.

Оцењујући да се у Европи тренутно одвија „жива дипломатска активност” на тему евентаулног решења за ову област и да су „у оптицају врло креативна решења”, Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, каже за наш лист да ће „оно што ће на крају испасти, зависити од спремности великих сила да изађу у сусрет Београду”.

Никола Јовановић, из Центра за нову политику, истиче да „сви у Европи сада констатују да је ситуација неодржива и да није нормално да 60.000 људи живи у некој врсти гета”, те да је зато хитно да се дефинише максимална врста самоуправе, која ће бити прихватљива и међународној заједници и Београду, али и остатку Косова. „Што се пре да сигнал да план није подела, већ безбедност и људска права Срба на северу, то су веће шансе да се о томе озбиљно разговара и на неки начин обезбеди аутономија Срба на северу”, упозорава он, додајући да та аутономија треба, наравно, да подразумева и одређене везе севера Косова са Београдом.

Из Међународне кризне групе су, последњих дана, такође, упозоравали да би, с обзиром на ситуацију на северу, „једино решење било ремодулирање односно прилагођавање Ахтисаријевог плана”, што би подразумевало да влада у Приштини гарантује већу аутономију српским општинама на северу.

Подсетимо да је и Питер Фејт, бивши шеф Међународне цивилне канцеларије на Косову, говорио о већим правима за Србе у овој области. Он је почетком прошлог месеца рекао да би решење могла да буде аутономија слична оној какву има Каталонија у Шпанији, која је део Шпаније, али има велику аутономију. Приштина је његову идеју тада најоштрије одбацила, а посматрачи у Београду су махом оценили да је идеја тешко изводљива.

Иако у ЕУ тренутно нема много заговорника идеје о подели Косова, јер већина чланица шаље поруке да је готово са променама граница на Балкану, Ерхард Бусек, бивши координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе, ипак верује да се то како време буде одмицало може променити.

Бусек мисли да би, када се смири актуелна криза на северу Косова, све стране, Приштина, Београд и међународна заједница, требало да размотре могућа решења за излазак из „косовског чвора”, а једно од њих могло би да буде подела Косова и Метохије. А, исцртавање нових граница на КиМ не би, према његовом уверењу, створило додатне проблеме у региону, већ би то додатно и трајно стабилизовало Балкан.

--------------------------------------------------------------

Ђелић: Како придобити Немачку

„У свету није незапажено прошао предлог председника Тадића о четири тачке, изнет на Генералној скупштини Уједињених нација, јер, виде да ту има конкретних ствари које могу да воде ка одрживом решењу, као и да Србија није та која жели да се замрзне конфликт, него да ми, у ствари, желимо да се тај конфликт реши”, каже Божидар Ђелић, потпредседник владе Србије.

У Тадићевом плану се тражи оптимална опција за север, гаранција сигурности за Србе у енклавама, статус најзначајнијих српских верских споменика културе и решење за питања имовине државе Србије и Срба на Косову.

Ђелић, с којим смо јуче телефоном разговарали после посете Немачкој, каже: „Актуелна криза довела је до тога да је моћ Немачке у Европи већа него икада, од Другог светског рата. Са том снагом проналазе заједнички језик и једна Француска. И на Србији је да прихвати реалност и да нађе начин да та снага ради за Србију, а не против Србије, јер то може водити ка радикално другачијим исходима за нас и наше грађане”.