Празна столица у Ашхабаду

Сапармурат Нијазов (66) – феудални господар Туркмена чији се позлаћени кип још окреће у центру Ашхабада, подлегао је јуче ујутро срчаном удару, отворивши тим физичким нестанком пут, не можда брзим политичким променама, колико оштрој борби Русије да сачува, а Запада да успостави престиж у гасом пребогатој земљи.
Туркменски гас процењен је петим у свету, а приближно сваки трећи кубни метар "руског гаса" продатог Европи имао је туркменско порекло.
Сапармурата Нијазова је то чинило и јаким и рањивим. Зависном од пропуштања гаса руским цевима, требало му је много лукавог источњачког маневрисања да би очувао и власт и господарење енергијом. Али, он је имао истанчан осећај за тренутке. Био је мајстор у процени оних који му допуштају да се укопа и стане – и других, када је морао да рашири руке и са осмехом пожури у Кремљ.

Из сиротишта у владаре

Политичка појава Нијазова је крајње егзотична, колико и Ашхабад у којем је рођен (1940. године), и одакле је кренуо у живот из државног сиротишта. (Његов отац Атамурат је погинуо 1942. на Кавказу, у борби с Немцима, а мајка је страдала у земљотресу.) Ипак, на крају је испливао као ретко стамен производ совјетске "ковнице кадрова".

Дипломац Више дописне партијске школе при ЦК КПСС, први секретар ашхабадског оргкома Партије, први секретар ЦК КП Туркменистана, завршио је као оснивач и лидер туркменске Демократске партије и први и последњи "демократски изабрани" шеф државе. Умро је с титулом туркменбаше великог, "оца народа",  и с мандатом да влада до краја живота. Владао је 21 годину.

Нијазов је био послушник СССР-а. Био је против Горбачовљевих реформи. Подржао је неуспешни пуч против Горбачова. Али, схвативши ток, прогласио је 1991. независност Туркменистана и изградио један од вероватно последњих култова личности. Елиминисао је и веру и науку и политику, и за основ свега прогласио "Рухнаму" – доктрину, коју је сам измислио, наменивши јој да понуди одговор на сва питања. Од обреда венчања до понашања у државној служби. У институцијама вишег образовања, две трећине часова академског рада одвојено је за изучавање "Рухнаме".

Прописао и веру и управу

Октобра 2001, туркменски Народни савет промовисао је Сапармуратову умотворину у "свету књигу туркменског народа". Његова "вера" наишла је на отпор ислама. Али, сукоб је разрешен хапшењем и осудом туркменског главног муфтије, Насрулаха ибн Ибадулаха, на 22 године робије. После тога је (када је, после првог уклоњен и други главни муфтија) постало обавезно да по један примерак "Рухнаме" буде "код улаза у сваку џамију, где верници морају да је дотакну као свету ствар".  

Нијазову су спеване песме. По њему су именовани месеци у години, и њему у част, у Ашхабаду и у другим местима распоређени су бројни кипови владара. Један од њих је и тај ротирајући, у позлати.

Правила забрањују оперу и балет. Забрањена је шминка, али и политичка активност мимо активности власти. После неуспелог атентата на Нијазова 2002, потенцијални опоненти власти подвргнути су прогону. Организована су показна суђења "за пример". Некадашњи заменик премијера Борис Схихмурадов признао је пред видео-камером да је "криминалац", говорећи да је Нијазов "божји дар туркменском народу" – што га, ипак, није спасло 25 година робије.

Туркменбашине чистке биле су нагле и изненадне, уз настојање да се министри не "уседе" на дужностима. Критике су личиле на јавне представе, преношене на телевизији. Последњи пут, вративши се из Москве, Нијазов се устремио на министра пољопривреде Атамирадова.

"Именовао сам вас чак за свог заменика; зар нисте могли боље да радите", почео је. "Никада нисте дошли код председника да решите неки проблем. Ослобађам вас функције министра. Ви и ваши људи узимали сте пшеницу из Дашогаза и Кони-Органка и препродавали сте је скупље, у другим крајевима. Вашим злоделима нема краја."

После аграра окренуо се Анагиљову, регионалном шефу провинције из које је жито нестајало. "(Анагиљов) се заклео да ће бити поштен и решити проблеме", обавестио је Нијазов. "Али, резултат тога је да је у све институције довео своје људе, узима мито и ангажује се у корупцији сваке врсте. Уз то, има и више жена. Анагиљов има четири жене, двадесет аутомобила, 275 оваца и украо је 2,4 милиона долара државног новца", саопштио је председник.

Ипак, у иностранству, Сапармурат Нијазов је у светској политици важио за "дату величину". Можда непроменљиву, али у сваком случају познату компоненту сваке од могућних комбинација. Сада, када њега више нема, изненада су отворени и место и терен – чиме заправо почиње игра споља, са ко зна каквим све комбинацијама, и у тренутку заоштрене борбе Русије и Запада за централну Азију.