Спор око логотипа

Део визуелног идентитета Октобарског салона 2011.

Велико слово „О” са квадратом поред представљају логoтип Октобарског салона од 2008. године. Круг са квадратном рупом и квадратом поред представљају део визуелног идентитета за овогодишњи 52. Октобарски салон, који је у току.

Нашем листу јавио се Андрија Никачевић, који је, како каже, креирао први логотип пре три године (као тадашњи арт директор фирме „Сачи и Сачи”), тврдећи да је рад Мирка Илића, аутора овогодишњег визуелног идентитета, заправо неовлашћен редизајн његовог оригиналног решења, чиме су прекршена његова ауторска права.

– На моје велико изненађење, уочи отварања овогодишњег Салона на веб-сајту Мирка Илића освануло је редизајнирано оригинално решење логoтипа Салона за који Илић тврди да је нови логoтип Салона чији је управо он аутор. А реч је, заправо, о неовлашћеној преради мог ауторског дела, што је изричито забрањено законом. Одмах сам реаговао. И поред вишеструких опомена да је свако јавно објављивање поменутог редизајна јасна повреда закона о ауторским правима Октобарски салон (чији је организатор Културни центар Београда) започео је са објављивањем каталога, билборда, интернет вести и осталих медијских издања са неовлашћеним редизајном и то континуирано наставља да чини. Осим тога, ни у једном новопубликованом материјалу се не наводи да сам ја аутор оригиналног логoтипа, каже Никачевић, додајући да му је пре око годину дана била пренета сугестија Мирка Илића да логoтип Салона измени на начин на који је он ове године заиста измењен. Он то тада није прихватио.

Миа Давид, директорка Културног центра Београда, не спори да је разговора између УО Салона и Никачевића било али наглашава:

– Кроз документацију смо дошли до сазнања да не постоји никакав ауторски уговор између Андрије Никачевића и Културног центра Београда, напротив, знак је тада рађен спонзорски од стране „Сачија” у којем је Никачевић био запослен. При првим контактима са њим тражили смо да достави било какав доказ о свом ауторству, односно, писани ауторски уговор, који се једино по закону третира као доказ. Посебно, јер је дело рађено у оквиру радног односа.

Никачевић на то каже да о томе да је он аутор логoтипа из 2008. постоје докази и у облику прилога на интернету, истичући да је непостојање уговора већи проблем за Салон него за њега лично, јер се испоставља да заправо нема ни првобитне сагласности о коришћењу знака. Он је, истовремено, додао да је као аутор носилац моралних ауторских права, која су неспорна и не могу да се отуђе.

– Ауторско дело је постало ауторским чином објављивања и нико нема права да га неовлашћено мења, без обзира на то да ли уговора има или нема. Свака измена мог ауторског дела мора да буде на моју писмену сагласност. У последње три године, до овог салона, никад није прерађиван мој логoтип, већ је коришћен у оригиналу, док је визуелни идентитет сваког Салона независно креиран.

Међутим, за Миу Давид је позивање на повреду моралних ауторских права неосновано, јер, како понавља, Никачевић до сада УО Салона ничим није доказао да је аутор знака.

– Желели смо да избегнемо било какву конфликтну ситуацију. Сваке године бира се дизајнер који је део ауторског тима и који има задатак да уради читав визуелни идентитет у оквиру кустоске концепције салона. Спорни знак представља само сегмент визуелног идентитета рађеног за ову годину. У случају да Никачевић и даље сматра да су његова права повређена спремни смо да уђемо у судски спор. У колико до судског спора дође све наводне промене које спомиње ће бити предмет вештачења. Сматрамо да свака расправа преко медија на овај начин представља јефтин сензационализам и скретање пажње са онога што је суштина Октобарског салона.

„Политика” је, на крају, покушала да добије коментар и од Мирка Илића, али нам је он одговорио да ће на тему коју смо му поменули јавно говорити само преко свог адвоката.

М. Димитријевић