Одушевљење евром спласнуло у ЕУ

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, 21. децембра – Одушевљење евром у Европи опада, тренутно је најниже од његовог увођења пре пет година. То је вест коју су словеначки медији пренели својој публици тик уочи Нове године, када ће овдашњу националну валуту толар после свега 15 година постојања заменити еври. Упркос томе, еврократе у Бриселу сматрају да је увођење заједничке валуте била позитивна промена, мада резултати Еуробарометровог истраживања откривају да је популарност евра тренутно нижа него икад у последњих пет година.
Још колико 2002. чак 59 одсто људи било је убеђено да је то корисна новост, док данас такво мишљење дели свега 48 одсто "евростановништва", што је најниже до сада.

Евро највише цене у Ирској, а најмање у Холандији. Главне предности заједничке валуте, сматрају становници ЕУ, јесу јефтинији и једноставнији начин путовања, лакше поређење цена и јачи положај Европе у свету. Опште разочарање изазива чињеница да је увођење евра свуда, са ретким изузецима, међу којима предњачи Финска, изазвало неконтролисан пораст цена, па су ту највише страдали потрошачи у Италији.

Еуробарометар показује да се већина грађана у државама које су прихватиле евро као националну валуту релативно брзо прилагодило новој валути, мада их један део још жали за некадашњим новцем. Тако у Италији лира још није заборављена, па је се многи сећају са сетом. Штавише, чак 55 одсто Италијана и дан-данас муку мучи са привикавањем на евро, док у Ирској 81 одсто становништва не пати због тога. Примећено је и да су велике разлике у односу на старосну доб испитаника – евре брзо прихвата 73 одсто млађе популације (15 – 24 година старости), док је у групи оних који су старији од 55 година таквих једва 52 одсто.

У просеку се ипак већина становника ЕУ помирила с плаћањем у еврима и евро све чешће употребљава при израчунавању вредности купљене робе, што је у поређењу са 2003, када је много грађана куповину прерачунавало у стару валуту како би имали контролу над кућним буџетом – видан напредак. Јасно да се отуда већина изјаснила и да више не жели да дућани дупло обележавају цене – и у еврима и у бившој валути, што су неке државе увеле како би грађани имали увид над работом трговаца, који су користили прилику да неконтролисано дижу цене. Није необично ни да се сви залажу да остане у оптицају сав ситан новац, чак и онај мање вредности (за 1 или 2 цента), јер су убеђени да би укидање металних новчића убрзало раст цена.

Занимљиво је да већина становника са подручја где је евро главно средство плаћања сматра да им увођење јединствене валуте није повећало осећај да су Европљани. Исто је било лане – ни тада заједничка валута није допринела порасту националне припадности континенту, уместо матичној држави. Што се тиче проширења евра на остале чланове ЕУ, 73 одсто људи из еврорегије наклоњено је проширењу на десет нових чланица, док 27 одсто то не одобрава. Наклоњеност ширења евра највећа је Ирској (89 одсто), а најнижа у Италији (64 одсто).