Oduševljenje evrom splasnulo u EU

Od našeg stalnog dopisnika
LjUBLjANA, 21. decembra – Oduševljenje evrom u Evropi opada, trenutno je najniže od njegovog uvođenja pre pet godina. To je vest koju su slovenački mediji preneli svojoj publici tik uoči Nove godine, kada će ovdašnju nacionalnu valutu tolar posle svega 15 godina postojanja zameniti evri. Uprkos tome, evrokrate u Briselu smatraju da je uvođenje zajedničke valute bila pozitivna promena, mada rezultati Eurobarometrovog istraživanja otkrivaju da je popularnost evra trenutno niža nego ikad u poslednjih pet godina.
Još koliko 2002. čak 59 odsto ljudi bilo je ubeđeno da je to korisna novost, dok danas takvo mišljenje deli svega 48 odsto "evrostanovništva", što je najniže do sada.

Evro najviše cene u Irskoj, a najmanje u Holandiji. Glavne prednosti zajedničke valute, smatraju stanovnici EU, jesu jeftiniji i jednostavniji način putovanja, lakše poređenje cena i jači položaj Evrope u svetu. Opšte razočaranje izaziva činjenica da je uvođenje evra svuda, sa retkim izuzecima, među kojima prednjači Finska, izazvalo nekontrolisan porast cena, pa su tu najviše stradali potrošači u Italiji.

Eurobarometar pokazuje da se većina građana u državama koje su prihvatile evro kao nacionalnu valutu relativno brzo prilagodilo novoj valuti, mada ih jedan deo još žali za nekadašnjim novcem. Tako u Italiji lira još nije zaboravljena, pa je se mnogi sećaju sa setom. Štaviše, čak 55 odsto Italijana i dan-danas muku muči sa privikavanjem na evro, dok u Irskoj 81 odsto stanovništva ne pati zbog toga. Primećeno je i da su velike razlike u odnosu na starosnu dob ispitanika – evre brzo prihvata 73 odsto mlađe populacije (15 – 24 godina starosti), dok je u grupi onih koji su stariji od 55 godina takvih jedva 52 odsto.

U proseku se ipak većina stanovnika EU pomirila s plaćanjem u evrima i evro sve češće upotrebljava pri izračunavanju vrednosti kupljene robe, što je u poređenju sa 2003, kada je mnogo građana kupovinu preračunavalo u staru valutu kako bi imali kontrolu nad kućnim budžetom – vidan napredak. Jasno da se otuda većina izjasnila i da više ne želi da dućani duplo obeležavaju cene – i u evrima i u bivšoj valuti, što su neke države uvele kako bi građani imali uvid nad rabotom trgovaca, koji su koristili priliku da nekontrolisano dižu cene. Nije neobično ni da se svi zalažu da ostane u opticaju sav sitan novac, čak i onaj manje vrednosti (za 1 ili 2 centa), jer su ubeđeni da bi ukidanje metalnih novčića ubrzalo rast cena.

Zanimljivo je da većina stanovnika sa područja gde je evro glavno sredstvo plaćanja smatra da im uvođenje jedinstvene valute nije povećalo osećaj da su Evropljani. Isto je bilo lane – ni tada zajednička valuta nije doprinela porastu nacionalne pripadnosti kontinentu, umesto matičnoj državi. Što se tiče proširenja evra na ostale članove EU, 73 odsto ljudi iz evroregije naklonjeno je proširenju na deset novih članica, dok 27 odsto to ne odobrava. Naklonjenost širenja evra najveća je Irskoj (89 odsto), a najniža u Italiji (64 odsto).