Решење за Космет све даље

Статус Косова и Метохије неће бити решен ни до половине 2007. године, а за независност коју би прихватио цео свет и која би добила зелено светло у Савету безбедности УН (што је решење којем су се Сједињене Државе све до скора надале) све је мање изгледа, тврде дипломате у Вашингтону који блиско прате овај процес. Иако је Марти Ахтисари до сада више пута гласно најавио да ће свој предлог о решењу статуса представити само неколико дана после избора у Србији 21. јануара, сада је и тај рок, како сазнаје "Политика", померен на крај фебруара и при томе готово нико не верује да ће специјални изасланик имати последњу реч. Званична Москва већ је дала до знања својим западним партнерима у Контакт групи да Ахтисари неће моћи да ради како му је воља: Руси од њега очекују да свој, кажу већ написани, предлог прво изнесе пред Контакт групу. План им је да га тек тада пошаљу у нову рунду преговора између Београда и Приштине, што цели процес продужава за још неколико месеци.

Овакав расплет догађаја помиње се и у новом извештају Међународне кризне групе (МКГ) о Косову под називом "Следе тешки месеци". Ова невладина група (које је Марти Ахтисари почасни председник) у свим својим наступима и контактима бори се за независност српске покрајине, па се и у овом извештају залаже за "државу Косово у њеним садашњим границама". Међутим, изгледи да пуне независности ипак неће бити главна су тема анализе МКГ. "Све је већа бојазан да кратко одлагање које је најавио Марти Ахтисари... можда неће бити последње успоравање у овом процесу који би могао да се одужи у другу половину 2007. Нервозне вође косовских Албанаца брину се да можда неће моћи да смире притисак јавности дуже од марта", наводи Међународна кризна група, додајући да амерички званичници кажу да би нова резолуција Савета безбедности могла да буде донета најраније у мају, када ће тим телом Уједињених нација председавати САД, или у јуну.

Ипак, и та могућност је далеко од сигурне, јер је, по последњим информацијама из дипломатских кругова у Вашингтону, администрација Џорџа Буша почела да разматра резервне варијанте "прибављања" суверенитета Косову без руске сагласности у Савету безбедности. Због руског противљења разбијања Србије и најаве да би Москва могла да уложи вето на било коју резолуцију у којој би се помињала реч "независност", САД разматрају сценарио унилатералног признавања Косова. Као основу за то могли би да наведу Ахтисаријев предлог (мада у њему, по сазнањима МКГ неће "изричито бити поменута независност") и неуспех да две стране – Београд и Приштина – постигну компромис.

Невоља са овим сценаријем је у томе што Вашингтон жели да ЕУ преузме одговорност за покрајину и у безбедносном и у политичком смислу. То значи да ће Сједињене Државе, ако реше да признају Косово, вршити притисак на Европску унију да уради исто. Државе ЕУ сада имају заједничку спољну политику и евентуална одлука о признавању некакве независности морала би да буде једногласна. Добар део извештаја Међународне кризне групе своди се зато на савете и "добронамерне препоруке" Европској унији да буде јединствена. "Неке земље ЕУ показују знаке да због сталног противљења Србије нису спремне да измене статус Косова", тврди МКГ, објашњавајући да су ставу Србије блиске Шпанија, Грчка, Кипар и Румунија. Како, међутим, за "Политику" каже један високи амерички дипломата који није желео да му се помиње име, Вашингтон се нада да ће на крају имати подршку Атине за пројекат независности. Али, ако дође до оваквог расплета, тешко је веровати да ће се иједна европска земља одлучити на комадање суверене државе и стварање преседана који би могао да поремети цео свет.

"Ако Србија не одустане од свог суверенитета, то питање би остало отворено. То је ситуација коју чак ни Сједињене Државе не би хтеле да виде, јер би она била веома, веома проблематична, а међународна заједница би се на том питању поделила. Било би држава које не би хтеле да признају свршени чин. Неке државе би признале независно Косово, друге не би и то не би био најбољи сценарио ни за кога", објаснио је последице таквог сценарија Марсело Коен, стручњак за међународно право из Женеве. У разговору за "Политику" он тврди да је управо међународно право "вероватно једина арена у којој суперсила не може да уради шта хоће".

"Американци су ушли у Ирак и нико није могао да их спречи да направе инвазију на ту земљу. Али, то не значи да су имали право да то ураде. Јасно је да нису. Управо је то њихов проблем. Оставимо по страни политичка питања и погледајмо шта се десило са сталним Међународним кривичним судом. Американци су се противили, али нису могли да спрече да Римски статут ступи на снагу. Погледајте шта се десило са Споразумом из Кјота. Америчка влада је била против њега, али је он ипак усвојен. Исто се десило и са споразумом о антипешадијским минама. Ако погледате многе мултилатералне конвенције, Американци су увек у мањини, али су те конвенције ступиле на снагу упркос њиховом противљењу", каже Коен.

Сада Вашингтон рачуна на Европску унију, а по тврдњама Међународне кризне групе има подршку Велике Британије и Француске, које су и чланице Контакт групе и сталне чланице Савета безбедности УН. "Један амерички званичник изразио је наду да ће ЕУ најпре ускладити став са САД, како би се осигурао тај део Савета безбедности, па бисмо затим могли да се усредсредимо на Русију и Кину", наводи се у извештају МКГ. Али и додаје да је Русија одлучна да поврати део утицаја који је изгубила током деведесетих. "Садашње руско руководство сматра да је епизода Черномирдин–Ахтисари из 1999. била катастрофа руске спољне политике", речи су једног посматрача из УН у поменутом извештају.

--------------------------------------------------------------------------

Страх од марта

Један од главних аргумената да решење за Косово и Метохију треба наћи што пре Међународна кризна група налази у претњи насиљем. Неколико пута у извештају се наводи да су Албанци нервозни и да неће моћи да чекају на независност дуже од марта. Ако се решење одложи или то решење не буде независност биће незадовољни Албанци "широм региона". "Ојачаће паналбанска идеологија која не признаје садашње границе, а чак би могло да се посеје семе радикалног ислама", тврди се. Помиње се и да би у насиљу могло да дође до егзодуса Срба који живе јужно од Ибра и да би то могло да има "узнемирујуће последице у суседним државама".

Албански политичари на Косову признају да би могло да дође до насиља, а један од њих, посланик Демократског савеза Косова, за МКГ каже да би скупштина Косова могла да прогласи независност да спречи могући устанак. Кризна група оцењује да ће се то десити тек ако постане јасно да неће бити решења у Савету безбедности и "на миг главних савезника, пре свега САД".

--------------------------------------------------------------------------

Кризна група хвали ЛДП

Нова влада у Београду неће променити политику Србије према Косову, кажу аналитичари Међународне кризне групе. Они тврде да би, ако би "екстремне националистичке странке" добиле више посланика него што их имају сада, Русија морала да призна да нема изгледа да дође до споразумног решења. "Тиме би се појачао међународни контекст за наметнуто решење", наводи се.

Ако би на власт дошле Демократска странка и "друге странке које међународна заједница сматра демократским", Србија би од Европске уније вероватно добила "нови подстицај". Али, Кризна група тврди да ће резултати избора бити између ове две могућности и да онда Контакт група и ЕУ "не смеју да прецене демократски, проевропски елемент у српској политици", јер се "Тадићева ДС приклонила националистима у вези са Косовом". "Само четворочлана коалиција Чедомира Јовановића има јасан проевропски став и реалистичну политику према Косову", закључује Међународна кризна група.