Мађарска следећи почасни гост

Завршен је 56. међународни Београдски сајам књига, чији је почасни гост први пут био један језик, и то португалски, на којем је учествовало укупно 817 издавача из земље и иностранства, са којег је извештавало 1234 домаћа и страна новинара, и који је у протеклих осам дана посетило више од 120.000 људи. Ове оцене изнео је на јучерашњој завршној конференцији Жељко Ожеговић, председник Одбора сајма књига.

– Ни овога пута број посетилаца није био мањи у односу на прошлу годину, рачуна се да ће закључно са јучерашњим даном тај број достићи и 140.000, а то је управо наш циљ, да одржимо константну посету из године у годину. Задржали смо и културолошки карактер ове манифестације, имали смо 332 пратећа програма, и близу петнаест изложби, истакао је Ожеговић.

По традицији, јуче је Отворена књига међународног Београдског сајма књига уручена Мађарској, почасном госту следеће манифестације, а примио ју је, уз захвалност, мађарски амбасадор у Србији Оскар Никовиц.

– Следеће године у Мађарској се обележава 56 година од наше револуције, која је основ демократског друштвеног уређења, тако да видим посебну симболику и част у томе што ће Мађарска бити почасни гост Београдског сајма књига и што ће следеће године у Београду бити отворен институт мађарске културе, рекао је Никовиц.

У разговору су учествовали и амбасадори земаља португалског говорног подручја у Србији, амбасадори Анголе – Токо Дианкега Сера Ангола, затим Португалије Жозе Амарал, као и Бразила – Алешандре Адор Нето, који су били сагласни у томе да је Београдски сајам књига један од највећих у свету, а да право изненађење представља тако велика посећеност. Такође, амбасадори су указали на оригиналност одлуке да почасни гост буде један језик, да ће после ове сарадње бити не само више узајамних превода књига, (а поводом Сајма књига већ је преведено 42 књиге са португалског на српски), већ ће бити успостављен и трајан културни мост између наших култура.

– Импресиониран сам важношћу Београдског сајма књига, и настојаћемо да будемо присутни и на другим културним манифестацијама и фестивалима у Србији. То је важно питање континуитета у културној сарадњи. Овога пута представили смо и поштанске марке у част педесет година од уручења Нобелове награде Иви Андрићу, и у част Ракел де Кеирош, прве жене академика у Бразилу, поштанске марке које ће бити у употреби у Србији и Бразилу, рекао је Алешандре Адор Нето.

----------------------------------------------

„Лагуни” уручена новинарска признања

Новинарска признања најбољем издавачу, као и оном који је имао најпрофесионалнији однос са медијима између два Међународна београдска сајма књига, јуче су у обе категорије уручена „Лагуни”. Дејан Папић, директор и Вања Гавровски, пи-ар менаџер овог издавача, примили су скулптуру вајара Јове Петијевића и уметничку слику Весне Милуновић.

– Ово признање је и основано са жељом да буде нека врста похвале издавачима, који у својој племенитој мисији истрајавају, иако су им околности ретко биле наклоњене, па и ове године. Новинари, којима је књига занат, издаваче никада нису доживљавали као `произвођаче литературе`, већ као мисионаре писане речи, ентузијате ретког кова, рекао је Драган Богутовић, новинар „Вечерњих новости” и члан комисије која је бројала новинарске гласове. Подсећамо да су у обе категорије на другом и трећем месту били „Геопоетика” и „Служнеби гласник”. У образложењу новинарске комисије стоји да је „Лагуна” за тринаест година објавила близу две хиљаде наслова, да је између два Сајма објавила дела више од седамдесет домаћих аутора, да издаје дела нобеловаца Херте Милер, Иве Андрића, Марија Варгаса Љосе и Жозе Сарамага, као и Сабрана дела Борислава Пекића и Слободана Селенића. „Лагунина” Фејсбук страница има више од 58 хиљада фанова, овај издавач основао је манифестацију„Ноћ књиге”, његов књижарски ланац „Делфи” довео је књижаре у мале градове у Србији, а „Лагунин” клуб читалаца има чак 150 хиљада чланова. Захваливши се на признању Дејан Папић је подсетио на важност оваквих награда, које су и даље задржале кредибилитет.