Летонци последња шанса за Јат

За куповину „Јат ервејза” инвеститори се не отимају и то се види по томе што је само једна релативно непозната компанија „Балтик авиејшн системс” (која поседује 47, 2 одсто летонског националног авио-превозника „Ер Балтик”) откупила документацију у продуженом року, који је јуче истекао за достављање понуде. Њихова заинтересованост не мора да значи и решеност да постану стратешки партнер Јата, односно Владе Србије са којом би основали ново предузеће за јавни превоз у ваздушном саобраћају.

Држава мора да трансформише „Јат ервејз”, са стратешким партнером или без њега, рекао је министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић и изразио очекивање да ће бити пронађен стратешки партнер за тај посао.

– То није класична приватизација. Реч је о трансформацији и реструктурирању Јата и наш захтев је да се то уради са стратешким партнером. Да се формира нова фирма и да се иде на рационализацију трошкова и обнову флоте – рекао је Ћирић и додао да остаје да се види да ли је било правих стратешких партнера.

У протекла три месеца, од када је тендер расписан, како је наведено у саопштењу Министарства за инфраструктуру, већи број авио-компанија је показао заинтересованост за стратешко партнерство, али су само Летонци откупили трансакциону документацију.

С обзиром на то да је термин трансакциона документација до сада био непознаница за ову фазу поступка, Миодраг Миљковић, државни секретар за ваздушни саобраћај у Министарству за инфраструктуру, објашњава да је откупом трансакционе документације потенцијални партнер начинио први корак ка добијању информације о пословању Јата.

– После подношења пријаве, мораће да уплати аванс од 10.000 евра и потпише уговор о поверљивости података. Када све то учине моћи ће да уђу у Јат и прибаве податке и информације, неопходне за сачињавање понуде – објашњава Миљковић за „Политику”. Он додаје да је услов за стратешког партнера да је у 2010. години превезао више од 1,5 милиона путника и да му је консолидовани биланс био већи од 200 милиона евра.

Упитан колико је озбиљна намера ове компаније, наш саговорник каже да ће о томе моћи да се прича тек када доставе понуду.

– „Ер балтик” није велика и позната авио-компанија, али добро послује. Прошле године је превезао три милиона путника и остварио профит од око 20 милиона евра. Интересантни смо им због изласка на друга тржишта. Јат има термине и право летења на важне дестинације у Европи. И вероватно су у партнерству са Владом Србије препознали свој интерес. Треба имати у виду да имамо потписано низ билатералних споразума са другим земљама – наводи Миљковић.

Летонска национална авио-компанија са седиштем у Риги послује од 1995. године и у својој флоти има 34 авиона.

Та компанија има директну линију на релацији Београд–Рига. Такође, саобраћа и ка више од 60 дестинација у Европи и Азији, али нема летова ка Америци и Аустралији.

У програму консултантске куће Дилојт, који је Влада Србије прихватила, наведено је да је оптимални модел да се нова авио-компанија оснује као зависно друштво „Јат ервејза”, уз обавезни новчани улог од 400.000 евра.

После преноса имовине и права, власнички удео „Јат ервејза” у новој авио-компанији требало би да буде пренет на Владу Србије, а затим да инвеститор докапитализује нову авио-компанију у договореном износу.

Бранко Павловић, консултант за приватизацију, каже да информација о откупу документације за грађане не значи ништа, све док се неко не појави са конкретном понудом.

– Чим су откупили документацију у продуженом року вероватно ће тражити додатни рок за достављање понуде. Мада и не мора да буде тако. Мени све ово личи да су се договорили да неко откупи документацију, како би спасили образ државе – сматра Павловић.

Консултанта за инвестиције Махмуда Бушатлију ово подсећа на продају „Телекома”.

– Чим се неко наводно појави и покаже заинтересованост ми направимо сензацију. Не знамо шта држава тражи, нити шта инвеститор нуди. Јату треба свеж капитал. „Балтик авиејшн системс” није респектабилна фирма која има озбиљну инвестициону политику. „Ер Балтик” је прошлу годину завршио са губитком и захваљујући интервенцији државе је опстао – тврди Бушатлија.

Он сматра да ова компанија нема интерес на нашем тржишту, јер и она има споразум о отвореном небу, што је главни адут Јата за удомљавање.

Бушатлија подсећа да је акумулирани дуг Јата 300 милиона евра и да за две године, уколико се нешто не уради са том компанијом, њени авиони због дотрајалости неће моћи да лете. Уколико, тендер буде неуспешан, држава ће морати да реконструише „Јат ервејз”, за који су својевремено биле заинтересоване руска и турска национална авио-компанија и потпуно редефинише концепт његовог пословања, у складу са реалним могућностима.

Министар инфраструктуре Србије Милутин Мркоњић је рекао да ће у наредна два месеца сигурно бити пронађено решење за „Јат ервејз”, прецизирајући да ће до краја године бити познато „куда иде” национални авио-превозник, због чега запослени у тој компанији не би требало да брину.

На првом тендеру 2008, за проналажење стратешког партнера „Јат ервејзу”, није било заинтересованих, а за 51 одсто капитала тада је тражено 51 милион евра. После неуспешног окончања тендера говорило се да је касно расписан, јер је руски „Аерофлот” годину дана раније показивао озбиљну заинтересованост, али ништа више од тога.