Не очекујте романсу у браку

Човек је овладао тајнама технологије и дошао до атомског доба, али када бисмо пратили његове кораке у спознаји сопствене сексуалности, видели бисмо да још није изашао из пећине.

Антрополог и сексолог Јовица Стојановић износи овакав став у недавно објављеној књизи „Секс и култура”. Аутор објашњава како је изгледала људска интима у различитим културама и епохама, примећујући да је свако друштво наметало забране, док су монотеистичке религије убеђивале следбенике у грешност њихових тела, а индустрија лепоте у њихову несавршеност. Сексуалност се увек контролише, у свим заједницама, па човек мисли о својим потребама оно што друштво жели да мисли.

– Она је чешће средство манипулације, ређе хедонизма, а ваљало би да је обрнуто. Узмимо за пример само политичке бракове или грађанску породицу као моногамну проституцију – каже Стојановић.

„Секс и култура” осветљава и праксу сексуалног сакаћења жена против које глас дижу западна друштва, али која се у многим срединама брани као део културе. Шта је онда женско обрезивање – култура или дивљаштво?

–Чупање или сечење клиториса спада у сексуално сакаћење жена у многим културама. Окрутан зликовачки чин је срачунат да жену лиши сексуалног задовољства и спречи је у превари.

У неким друштвима девојкама зашивају стидне усне да не би имале сексуалне односе пре брака.

– Ово је један од најперверзнијих изума мушког девијантног ума који има проблема са својом сексуалношћу и страхом од жена.

Ни у развијеним друштвима човек се још није ослободио свих стега и заблуда. Један од митова који нам је усађен јесте онај о романтичној љубави, због чега се од брака очекује превише.

– Романтичан брак постоји у романима, али данашњи брачни живот је пре трагикомедија. Брак задовољава човекове емотивне, сексуалне, социјалне, биолошке и друге потребе. Данашњи брак не задовољава ни потребу за браком, јер брачна веза је обавеза, а сви једино хоће да су обавезно необавезни. Зато се преко 65 одсто бракова распада.

Осим о романси, жене сањају и о идеалном телу и лицу, при чему идеале постављају часописи и модна индустрија. Верујући да је лепо само оно што виде на масном новинском папиру и црвеном тепиху, троше време и новац како би и оне тако изгледале. Стојановић, међутим, истиче да нема универзалне лепоте, дакле изгледа који би се свидео свакоме у свакој култури.

– У афричким културама на цени су жене које имају стомак на више каскада и крупне дојке.

Неоспорно је, међутим, да западни утицаји и мерила привлачности продиру на сва остала места, због чега Африканке исправљају косу, а Азијаткиње покушавају да „исправе очи”.

– То трендирање је заправо дренирање мозга. У свакој култури лепота је нешто друго, али опсесивна болест за пожељним изгледом је пандемична појава. Људску врсту не дефинише изглед већ ум. Све животиње би, из своје перспективе, рекле да су лепше од нас.

Шта ћемо са женама које ваде ребра, пумпају усне и у груди стављају силиконе, верујући да ће тако привући партнере? Стојановић објашњава да због комплекса који су му усадили, човек губи право да се зове хомо сапијенс и добија епитет „хомо пластикус”. Јесу ли онда у праву они који тврде да је мозак најеротичнији орган?

–Истина је да је мозак најеротичнији орган, јер секс почиње и завршава се у њему.

Не може се ипак побити, додаје аутор, да се мушкарци узбуђују чулом вида, док жене слушају.

– Свима фали неки килограм, неки сантиметар по висини или обиму. Зачудо, нико не сматра да му фали и грам мозга. Отуда овај идиотизам насиља над женским телом. Интелигентне и успешне жене плаше мушкарце, а привлаче их само оне које стално уређују своје „месо”, уместо да репрограмирају мозак.

----------------------------------------------

Религија и сексуалност

Аутор тврди да је јудаизам причом о избацивању из раја бацио стигму на жене и учинио их другим полом услед чега вуку комплексе и осећај инфериорности. Ислам је од следбеница учинио жене чија се фрустрација не да мерити са фрустрацијом других верница, док „од свих религија најпогубнији утицај на сексуалност има хришћанство”.

– Када се сексуалност превише контролише, а то јесте случај, она дезинтегрише личност. Отуда толико импотентних мушкараца и фригидних жена.