Банке неће да буду СДК

Републичка пореска управа спремна је да у кратком року направи софтвер за пословне банке, које би убудуће контролисале наплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, и то тако што би банкари само једним кликом „мишем” регулисали ово питање, сазнаје „Политика” у Пореској управи.

Порезници објашњавају да у часу када послодавац да налог банци за пренос средстава за исплату плата радницима, банкар управо тим једним потезом „миша” скине и део пара за плаћање доприноса за пензијско и инвалидско и здравствено осигурање. Плата оде на рачун запосленог, а обавезе – држави. Наизглед лако и једноставно. Банкарима би утолико био олакшан посао што би софтвер био тако направљен да аутоматски покаже колики је износ који треба да буде издвојен за наплату доприноса. Дакле, банкарски службеници би без било каквог посебног обрачуна, који би им одузимао додатно време, омогућили исплату зарада, али и наплатили доприносе.

Иначе, зараде другачије неће моћи да буду исплаћене.

Порезници, и поред противљења пословних банака да на себе преузимају и овај посао, верују да ће банке од 1. јануара 2012. године ипак почети с наплатом доприноса, односно радити оно што је некада радио СДК.

О новом софтверу порезници су, незванично се сазнаје, обавестили и Министарство финансија, а о свему ће се разговарати и на Одбору за законодавство, након чега би посланици у Скупштини дали завршну реч. Незванично се сазнаје да у влади постоји сагласност да овај посао убудуће раде пословне банке, те да се очекује да предлог има и већину у Скупштини.

Порезници објашњавају да је ово једини начин да послодавци више не измичу пред законом избегавајући плаћање доприноса, због чега је дуг према Фонду ПИО званично нарастао на 233, а незванично на 460 милијарди динара.

Извор из Пореске управе каже да је од званичне 233 милијарде динара дуга реално наплативо тек око 20 одсто, јер је највише дужника међу фирмама којима је дуг ненаплатив, па се мора чекати или да се фирме приватизују или да изађу из стечаја.

Извор упућен у цео посао каже да уколико пословне банке и дефинитивно одбију да раде овај посао, онда постоји и резервна варијанта, а то је да се цео посао ради преко Трезора. У том случају би се доприноси аутоматски наплаћивали, без чекања да послодавац изда налог за исплату зарада.    

Економиста Милан Ковачевић је против тога да банке контролишу уплату пореза и доприноса, јер то није њихов посао већ државни. А ако раде државни посао то би требало и да наплате.

– Колика год да је провизија мала, то је трошак и боље је те паре уштедети. И сада је прописано да послодавац мора да исплати бруто зараду, а то нико не поштује. Ми пресељавамо проблем с једног места на друго. Заблуда је да неко неће да плати порезе и доприносе. Право питање је зашто не може то да учини – каже Ковачевић.

Сличног става су и банкари који кажу да редослед потеза треба да буде да прво држава извршава своје обавезе, а онда да натера друге да извршавају своје.

Клаус Привершек, председник Извршног одбора Уникредит банке, каже да је контрола и наплата државних потраживања, као што су у овом случају уплата пореза и доприноса на зараде, нешто чиме би требало да се бави држава.

– Да би овај процес био ефикасан, потребно је да га спроводи нека јавна институција којом се управља централизовано, која има адекватне запослене и одговарајуће ИТ системе. Свако друго решење, нарочито оно које укључује више различитих организација, коштало би много више – сматра Привершек.

У Фолксбанци кажу да такав вид контроле захтева низ техничких решења, како кадровских тако и софтверских, тако да банке тренутно нису спремне за овакву врсту контроле. Цео процес је прилично компликован и изискује ангажовање нових програмских и људских ресурса и решавање низа нерешених законских питања којима би се обезбедили одговарајући услови да оваква контрола функционише. Председник Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке у Србији Владимир Чупић такође сматра да контрола уплате доприноса на зараде није посао којим треба да се баве банке. Он тврди да банке нигде у свету не контролишу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. По њему, вероватно је могуће пребацити на банке контролу уплате доприноса, али је рекао да не разуме ту идеју, „ако је затворен Завод за обрачун и плаћање (ЗОП) и ако је платни промет пребачен у банке”.

– Постоји лакши начин да се то уради. Дајте да поново активирамо ЗОП или Службу друштвеног књиговодства, заиста ће све бити од контролом – Чупићев је став.

Заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић каже да контрола уплате пореза и доприноса на зараде није посао којим треба да се баве банке.

То је, како је оценио, посао којим треба да се баве институције државе.

– Свако додатно администрирање оптерећује послове банака. Није посао банака да контролише порезе, јер наши службеници нису обучени за то. Време СДК је давно иза нас. Платни промет је пребачен на банке, као и свуда у свету. Мислим да би то било погрешно”, казао је Петровић и додао да њему није познато да таква врста решења постоји било где у окружењу.