Независност није одрживо решење

Примена Стратегије за економски развој српских заједница на Косову и Метохији (у даљем тексту – Стратегија) почеће наредне године у марту или почетком априла. У 2007. години укупно ће се утрошити 70 милиона евра, рекао је, између осталог, у разговору за "Политику", др Ненад Поповић, шеф Економског тима за КиМ и југ Србије. Он  подсећа да је ова Стратегија једина која је за последњих 15 година урађена за Космет. Да је рађена са много труда, више од пола године. Стручњаци са Космета, из централне Србије, али и они из иностранства изразили су жељу да се упознају са тим. Примерке Стратегије траже Светска банка и Међународни монетарни фонд и то је већ услишено, каже др Поповић .

У презентацији Стратегије прва циљна група су представници српских заједница на Космету. Наравно, Стратегија ће се представити и Унмику. У јануару ће бити организована презентација и за политичаре и економске стручњаке из међународне заједнице, а посебна ће бити презентација и за представнике ЕУ, САД, Русије и Кине.

Стратегија је, према речима др Поповића, урађена за одрживи економски развој. Јер, без економског развоја нема ни политичког решења за статус Косова. На основу података, које је тим за израду Стратегије прикупио и професионално обрадио, произилази да независно Косово – није одрживо решење.

Значај енергетике

У Стратегији је обрађена енергетика и то за целу покрајину, а не само за српске заједнице. Планирано је да се капацитети Термоелектране "Косово Б" прошире за два блока снаге од по 350 мегавата. Ускоро би требало да почне рад на припреми за отварање површинског копа угља "Сибовац". Коп треба да се пусти у рад 2012. године. До 2020. године требало би да буде завршена ТЕ "Косово Ц", укупне снаге од 2.100 мегавата... Први послови, који треба да се ураде, јесу реновирање преносне и дистрибутивне мреже.

Реална је претпоставка, а после потписивања Меморандума у Русији о изградњи гасовода кроз Србију, да се обави и гасификација Косова и Метохије, што је Стратегијом и предвиђено.

Већ у наредној години градиће се путеви од Зубиног Потока до Дрена, затим од Лапљег Села до Грачанице, као и од Јагњенице до Зубиног Потока. За те сврхе је издвојено шест милиона евра.

Стратегијом је предвиђено да се унапреде телекомуникације и поштански саобраћај. Потребно је да сваки грађанин на Космету има фиксни и мобилни телефон, као и могућност да се прикључи на Интернет. Ускоро треба да се реши статус и Телекома

Запошљавање је, рекло би се, кључни и критичан проблем на Космету. Може се решавати, како је Стратегијом предвиђено, и отварањем мини и микро предузећа. Планирано је да се у овој области реализује 17 пројеката. За следећу годину издвојено је. 4.800.000 евра за ове сврхе. На Космету, иначе, има 500 мини-предузећа у српским заједницама, са око 1.500 запослених.

Неискоришћена "Трепча"

За северни део Космета од посебног интереса је "Трепча". Капацитети "Трепче" нису искоришћени. Тренутно је овде запослено 4.000 радника. Стратегијом је предвиђено девет пројеката за проширење производног програма. У првој фази повећања производње утрошиће се 13 милиона евра и запослити нових 2.000 радника.

Стратегијом је предвиђено да се у области станоградње реализују 44 пројекта.

У пољопривреди ће се стимулисати отварање мини-фарми. Решиће се проблеми откупа пољопривредних производа, њихово складиштење и продаја... Сточарство је важна грана пољопривреде. Нажалост, на Космету, по речима др Поповића, нема ветеринарских станица. Стратегијом је предвиђен начин за решавање проблема ветеринарске заштите. Иначе, форсираће се производња у стакленицима и пластеницима. Добро је, напомиње др Поповић, што је и Светска банка заинтересована да финансира развој пољопривредне производње.

На Космету је изражен проблем незапослености жена, па је стратегијом, између осталог, предвиђено да се тај проблем решава подстицањем развоја текстилне индустрије. Могу да се отварају и кројачке радње са неколико запослених, који ће радити и у склопу неког већег програма.

Стратегија предвиђа да се део металске индустрије са Космета повеже са одговарајућим предузећима из Србије и да се укључи у извоз. То ће бити могуће, јер су и Србија и Унмик потписници ЦЕФТА споразума.

Стручњаци који су радили на изради Стратегије "усудили" су се да у њу ставе и поглавље о развоју туризма на Косову и Метохији. Наравно, прво је неопходно да се реше безбедносни проблеми, како грађана Космета, тако и туриста. Чињеница је да на Космету постоје најлепши и најстарији српски манастири и светиње, који су и светска баштина. Њих не желе да посете и да их виде само Срби, већ, како тврди др Поповић, и Руси, који такође Косово сматрају за "свету земљу". Има услова и за развој зимског, односно ски-туризма. Надалеко су познате лепоте и скијашки терени на Брезовици, на Шар-планини. Но, и у околини Лепосавића, на јужној страни Копаоника, постоје добри терени за скијање. Само треба да се израде жичаре. И градиће се. Тако је предвиђено Стратегијом.

У изради Стратегије пошло се од реалног стања и чињеница. Чињенице, пак, "тврдоглаво" показују да се за седам година од доласка Кфора и Унмика на Космет, у завичај вратило једва три до четири хиљаде расељених Срба. А без решења проблема повратка, нема ни одрживог развоја на Космету. Шеф Економског тима тврди да се проблеми повратка избеглих Срба могу решити. Наравно да је важно да се реше стамбени и остали проблеми, али је чињеница да се људи неће враћати на Космет, ако немају посао и од чега да живе. Без посла, тврди др Поповић, нема повратка.

Стратегијом је предвиђено да се у првој фази примене стратегије (за прве три године) за повратнике отвори 10.000 нових радних места. То би значило да би се на Космет вратило 10.000 породица, што би укупно изнело 40.000 људи. А то је десет пута већа бројка од оне у протеклих седам година. У другој фази могло би да се на Космет врати још 40, па и до 100.000 људи. Нужно је, међутим, да се запосле и људи који су остали на Космету. У том случају, тврди наш саговорник, зауставиће се исељавање Срба са Космета, које је и даље у току.

Ако се исељавање Срба не заустави и ако се не оствари повратак расељених, примена Стратегије економског развоја српских заједница на Космету не би имала смисла. А очигледно је да има смисла и потребе да се она примени. Нека тако и буде.

-----------------------------------------------------------

Децентрализација је предуслов

За примену Стратегије економског развоја српских заједница на Космету потребно је да се претходно обави децентрализација управе и локалне самоуправе, као и да се формирају нове општине са српском већином. Без тога, сматра др Ненад Поповић, нема одрживе примене стратегије. Економски развој мора да почне у општинама. Без тога нема напретка, нити бољитка за људе.

Подразумева се, каже др Поповић, да ће се, рецимо, у општини у којој има 85 одсто Срба и 15 одсто Албанаца и средства за развој делити у тој сразмери између етничких заједница