Јемен, земља у расулу

Ликвидација Муамера Гадафија послала је суморну поруку преосталим арапским диктаторима који се очајнички боре да се одрже на власти. У случају јеменског председника Алија Абдулаха Салеха, пракса је потврдила да његова реч не вреди много, будући да је неколико пута обећавао да ће ставити тачку на своју 33 године дугу владавину – у замену за имунитет пред законом. Реч је погазио, па аналитичари сматрају да је склонији идеји да пронађе неко решење које га не би лишило власти.

„Салех тражи опцију по којој не би морао да напусти земљу, а сматра да ће му уз веште маневре поћи за руком и да се одржи на власти“, оцењује за „Дејли телеграф” професор Центра за блискоисточне студије у Бејруту Ибрахим Сеиф. „Он тренутно одмерава коју ће стратегију да примени. Бићемо сведоци игре у којој се комбинују војни притисак и позив на преговоре. Уколико све буде ишло како је замислио, појачаће војне акције над демонстрантима, док ће, ако се ситуација преокрене против њега, тражити преговоре и мирно решење.”

Чињеница је да је трагичан крај „брата вође” у Либији улио дозу самопоуздања и вере у успех код демонстраната широм Јемена који се од краја јануара боре да оборе председника.

Свесни су да преостали арапски деспоти, укључујући Салеха, и те како ослушкују шта се дешава у региону. Истовремено знају да либијски сценарио не би имао такав последњи чин да није било свесрдне помоћи авијације НАТО-а. Таква помоћ неће стићи ни до јеменских ни до сиријских побуњеника и са тим сазнањем њихова борба је знатно тежа.

При томе не треба губити из вида колико је Салех вешт и бескрупулозан политичар. Последње епизоде са изврдавањем обећања датих земљама Персијског залива или страним амбасадорима само су блага илустрација његове жилавости и жеље за останком на власти.

Норвешки дневник „Афтенпостен” је још почетком године пренео америчку дипломатску депешу објављену на „Викиликсу” у којој се децидирано наводи да је Салех планирао ликвидацију једног од својих најближих сарадника, генерала Алија Мохсена ал Ахмара. Као разлог за то обавештајне службе наводе велику популарност генерала који је већ виђен као Салехов наследник у председничком кабинету.

Тај сценарио се не уклапа у Салехов план да га на положају наследи син.

Генерал Ахмар је готово од самог почетка устанка у Јемену окренуо леђа Салеху и сврстао се у побуњенике. Заједно са народом и племенским вођама покушава да председника збаци са власти, а тај моменат се, макар тренутно, још не назире на хоризонту.

Није међутим Салех једини јеменски проблем. Најсиромашнија арапска земља изједана је унутрашњим поделама и трвењима, коју је могла да уједини једино Салехова „гвоздена песница”, а сада борба против њега.

Чак и да им пође за руком да оборе омрзнутог председника, такав чин ни у ком случају неће одмах донети демократију и благостање у Јемен.

Тренутна ситуација у земљи је охрабрила побуњенике, племенске вође и исламске милитанте да се боре за свој део колача.

Групе блиске Ал Каиди окупирале су неке приобалне градове на југу земље, наоружани сепаратисти контролишу неколико главних аутопутева, а шиитски побуњеници имају одрешене руке на граници са Саудијском Арабијом.

„Јемен је ушао у период у којем се из тренутка у тренутак погоршава ситуација и биће потребне године, ако не деценије да се то исправи”, прогнозирао је за Ројтерс један западни дипломата у јеменској престоници Сани.