Пијем... од јутрос

Чак две трећине младих зависника своје прво пиће попије у породици са родитељима поражавајући је резултат истраживања Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” о алкохолизму у Србији.

Наравно, добром броју људи није потребно истраживање да схвати сву озбиљност ове појаве, јер очигледно је да се данас пије на сваком ћошку – у кафанама, испред продавница, на радним местима, у парковима... Алкохол се једноставно точи у неограниченим количинама и испија без обзира на пол и узраст.

Судећи према поменутом истраживању репресивне мере, као што је одлука београдских власти о забрани продаје алкохолних пића у трговинама после десет сати увече, или забрана продаје алкохола малолетницима, нису дале очекиване резултате. Па, зар треба помињати да ће свако ко жели да пије, своју боцу набавити „на време”, а не да чека десет увече? Или да је занемарљив број продаваца који чак и када препознају малолетника затраже доказ да није навршио 18 година, пре него што му продају флашу пива?

Проблем је у породици, кажу многи. Заиста, није мали број родитеља који сматрају да, „као у Француској”, није лоше кад дете попије неколико гутљаја доброг вина или пива. То су, тврде стручњаци, први кораци ка стварању зависности. Неки, додуше, сматрају да дете не мора да прихвати модел понашања оца или мајке алкохоличара, али ваљда је познато да адолесценти нису у стању да до краја контролишу своје понашање и да код њих не постоје унутрашње кочнице.

Зна се, такође, да малолетници лако потпадају под утицај групе вршњака у којој се крећу и да ће без много одупирања прихватити гутљај „ватрене течности” ако им га понуди „вођа”. Пушењем цигарета и испијањем алкохола стиче се престиж и повољнији статус у групи.

Коначно, у целој овој причи свакако ваља поменути и један недопустиво благонаклон однос према болести која се зове алкохолизам. Често се, наиме, уместо израза испијање алкохола, користе ублажавајуће конструкције као што су: циркало се, мало се попило више, било је весело, а уместо одреднице алкохоличар – пијанац, љубитељ добре капљице, боем. На улицама се може купити беџ или мајица са одштампаним текстом: „Не пијем од муке, него од јутрос...”

Алкохолизам је болест. Зна се како се лечи, а зна се и да су понекад ти методи више него сурови упркос томе што их не прихвата званична медицина. Подаци о броју одраслих и малолетних алкохоличара битни су за израду стратегије у превенцији ове врсте зависности. Утисак је да се о превенцији, статистици и лечењу доста говори, а да се некако са опрезом помињу разлози због којих до јуче здрав човек олако прибегава чашици. Свакако да се неки од тих разлога могу пронаћи у животу који смо живели у разним државама у претходне две деценије.