У Србији више од 202.000 младих чека посао

Доктори наука седе код куће чекајући посао, професори продају на тезгама, инжењери возе такси, лекари немају где да примене своје мукотрпно стечено и скупо плаћено знање. На једно место професора физичког васпитања конкурише чак 500 кандидата, тврде синдикати. А све због чињенице да у Србији, према подацима Националне службе за запошљавање, тренутно посао тражи најмање 22.000 незапослених младих људи с дипломом факултета, који имају између 15 и 30 година. На посао се чека, према званичним подацима, око две године, али стручњаци процењују да је неопходно двоструко више времена за добијање радне књижице.

Тешко је поверовати да је број незапослених младих људи у односу на 2008. године мањи за чак 20.000, како тврде у Националној служби за запошљавање. Ипак, реч је о привременом смањењу броја незапослених јер је управо 20.000 младих приправника нашло посао у оквиру пројекта „Прва шанса”. Ускоро ћемо сазнати колико њих ће, по истеку приправничког стажа, и даље имати радно место.

Сурова реалност нас сваки дан опомиње да посла готово да нема, поготово не за профиле популарне међу омладином.

–Млади желе да раде на пословима који ће им пружите боље услове рада. Велики број њих школује се за менаџере, економисте, правника, професоре… Ређе се опредељују за послове који се обављају напољу, у којим су тежи услови рада и за које је потребна физичка снага. Нису популарни послови у машинској индустрији, грађевинарству и рударству – кажу у Националној служби за запошљавање.

Стоматологија, медицина, друштвене науке најпопуларније су међу будућим бруцошима, али управо ови дипломци праве гужву на тржишту рада. Посао тражи 1.887 младих лекара опште праксе, 1.160 стоматолога, 598 политиколога, 215 професора општенародне одбране, 207 историчара уметности…

Ипак, сваке године према овим високошколским установама хрле гомиле доскорашњих средњошколаца. Само у току једне школске године на све државне медицинске факултете у Србији упише се око 1.900 бруцоша, а готово исти број њих чека посао на тржишту рада сањајући о било каквом послу или одласку у иностранство. Стручњаци упозоравају да је јасно колико држава изгуби новца на школовање младих стручњака који потом своје знање и способности односе у западне земље. Ипак, одлив мозгова не престаје већ 20 година.

До тога сигурно доводи и неопходно искуства у струци, на којем послодавци инсистирају, а млади људи немају где да га стекну.

Због лошег образовног система испаштају и привредници који се хватају за главу када им у фирму уђе новопечена радна снага.

– Када дамо шансу младима који су тек изашли из школске клупе често имамо чист губитак. Свако ново запошљавање послодавца, у просеку, кошта чак 8.000 евра. Десило ми се да ми је у фирму дошао електричар који не разликује једносмерну од двосмерне струје. Младе људе у фирми не смемо ни да пустимо да раде са струјем из страха да их не убије – истиче Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.

Ипак, послодавци су свесни да су млади људи најмање криви за своје (не)знање, већ је проблем у лошем образовном систему којем је, како истиче Атанацковић, битније да сачува радно место свих професора без обзира на превазиђеност предмета које предају.

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа признаје да су школе, односно држава криви за лоше радне способности младих људи.

– Немамо довољно кабинета и лабораторија. Планови и програми по којима радимо стари су преко 20 година. Практична настава која треба да буде основ наставе прескупа је, тако да све више заостајемо. Имамо 300.000 ученика у средњим школама. Образовање једног кошта око 700 евра, па лако можемо да израчунамо губитке. Без јасне стратегије образовања и сарадње с привредом не може да нам буде боље – упозорава Антић и додаје да, после три године чекања на посао, млади забораве и оно што су научили у школи, тако да је незадовољство послодаваца оправдано.

– Министарство изгледа није вољно, а ни спремно да изврши реформу средњих школа. Ђаци који похађају огледна одељења, у којима се ради по савременим методама уз пуно праксе, много лакше стижу до посла. Нажалост, број ових ученика јако је мали – истиче наш саговорник, који је професор у Школи за негу лепоте и потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије.

Тренутно армија од 122.000 средњошколаца тражи посао, а најмање су тражени лаборанти физике (641 чека посао), техничари за озелењивање насеља (450 особа), техничари прераде (252 особа), техничари ткања (211 особа)…