Без забране секса

Београђанин др Јово Тошевски (58), професор анатомије на Медицинском факултету у Крагујевцу, један је од најистакнутијих сексолога света. Кажемо "најистакнутијих" зато што је теорију о овој области развио до највећих планетарних висина, а и даље на том плану упорно ради.

И његове књиге су доказ за то: "Планета жена", "Скривена сексуалност", "Секс материја", "Полни ум", "Аморов рог", "Кажи не", "Неразумна мрежа"...

Професор Тошевски је по, ужој специјалности, најближи неуронауци, области у којој је докторирао на разликама између – женског и мушког мозга. Тошевски каже: "Све полази из мозга, па и разлике између мушкарца и жене. Научници су дуго то одбијали да признају, али убеђени очигледним морфолошким и психолошким доказима морали су да прихвате нова схватања". Код мушкарца је онај део мозга и кичмене мождине који управља сексом много већи него код жене.

Међутим, овој чињеници се супротставља друга: иако је мозак жене мањи, он је боље "упакован" и има више нервних ћелија! На ове теме, о мушкарцу и жени, професор Тошевски је и овога пута причао о свим областима, од спорта и политике до религије. Говорио је и о себи, својим почецима кад је био лекар опште праксе, путовањима, животним дилемама...

• Из ког места сте кренули у живот?

– Имам судбину деце војних лица. Мој отац је био на служби у Љубљани, па сам један од оних Срба који је рођен у Словенији. Одрастао сам у Врању, a Медицински факултет завршио сам у Београду.

• Где сте почели да радите?

– Првих тринаест година био сам лекар у пракси. Радио сам у Норвешкој, на планини Тари, у Африци (Алжиру), али имао сам жељу да одем и у екваторијалну Африку и то у болницу чији је оснивач чувени доктор Алберт Швајцер. Он је у Габону, усред џунгле, основао болницу. Тамо мамбе висе на гарнишнама, a питони пресецају путеве... Био је то за мене велики изазов... Швајцер је био веома занимљив човек. Медицину је завршио у педесетој години, а пре тога био је најпознатији оргуљаш свог времена. Био је најбољи интерпретатор Баха. До Швајцерове болнице нисам отишао само зато што сам у Алжиру остао веран нашим грађевинским радницима који су тамо, у оквиру наших предузећа, подизали путеве, мостове, бране... А новчана понуда била је невероватна – 20.000 долара месечно... Што се музике тиче бавим се певањем од осме године, а као музичар био сам у Јапану и Енглеској. Имао сам и своје оркестре. Прошли диск снимио сам 2004. године.

• Како Вам је било у Норвешкој?

– Иако сам много радио, било ми је веома занимљиво. У најсевернијој болници у Европи, у месту Вардo, нас двојица лекара, један Норвежанин и ја, покривали смо простор који је имао површину бивше Југославије. А и сви бродови у том кругу били су на нас упућени. На одредишта смо одлазили свим превозним средствима или смо пацијентима помагали саветима преко телефона. На терену је радио колега Лапонац који je био изузетан човек. Његови сународници су мањина у Норвешкој, па постоји одређен ривалитет између та два народа. Овај "мој" Лапонац се обогатио захваљујући наивности Норвежана – продавао им је пршуту од ирваса као незаменљив специјалитет за јачање полног нагона... Били су уверени у њену моћ.

• На којем месту је у Вашем у животу био спорт?

– Некад је био на првом, а и сад је ту негде. Моји спортови су борилачки. Био сам члан прве карате репрезентације Југославије касних шездесетих. Бавио сам се и планинарењем, а и сад то често чиним. Остао сам заљубљеник у природу, у планине, у освајање врхова, неприступачних језера, бистрих потока... Волим све животиње, пре свега сисаре и змије.

• Како сада доживљавате спорт?

– Сада се спорт претвара у нешто што је најмање "спорт". Основни циљ оних који воде спорт јесте прављење пара. То је оно што убија спорт и спортисте. Неки у том односу и прођу без последица, али многи, у жељи да у тој сулудој борби успеју, да уђу у први тим, да постигну рекорд... направе себи проблем и то не само физички.

• Шта мислите о тренинзима?

– Бављење спортом мора да се исказује својом вољом. Мора се у свакој физичкој активности слушати своје тело, односно свој мозак. Требало би радити оно што мозак хоће, а тело може. Никад ништа се не сме силовати. Јер, погрешне су многе вежбе на тренинзима, у току џогинга, као и рад на мршављењу. Све то је,најчешће, супротно од онога што мозак тражи и што физичке могућности могу да поднесу. Не може свако да тренира све. Нити има користи од тренинга било које врсте. Али, без тренинга се не може. Морамо одржавати снагу. Како? Само оним што нам чини задовољство и што мозак, спонтано, допушта телу. На пример: добар тренинг је брзо ходање, па и на дуже реалције. Али, тело мора да буде спремно. Штоперице би требало одбацити. Кретање мора да буде као да смо у природи, ослобођени сваког психичког притиска...

• А шта се догађа кад је реч о сексу и спорту?

– Ускратити контакт са супротним полом је увек грешка. Грешка је забрањивати секс под било којим околностима. Јер, тело никад није против секса. То је дар природе...

• Да ли секс може да буде и грех?

– Мислим да је православље најбоља вера. Зато што најмање брани, најчовечнија је и много тога прашта. Не мислим да би изузеће свештеника од секса учинило њих мање или више грешним. Уосталом, православни свештеници се жене. А кад неко од монаха напусти манастир и оде са неком женом ја то не могу да осудим. Иако, по црквеним канонима, то јесте прекршај. Морате признати да је то симапатичан прекршај.

• Ко воли више секс, мушкарци или жене?

– Мушкарци, наравно. Мушкарци имају органе за оргазам. Мушкарци имају све апарате за ту врсту активности. Мушкарци су ти којима је секс императив. Женама то није императив. Али, женама је секс врло важан и то из неколико разлога, а најважнији је придобити мушкарца и ставити га под свој утицај.

• Зашто је, како кажете, секс за мушкарца заповест, а за жену исповест?

– Мужјак наше врсте, или мушкарац, направљен је тако да функционише 24 часа у том правцу. Мужјаци животиња функционишу само у доба парења. Зато је мушкарац стално сексуално мобилисан. То је за њега заповест... А жена има циклусе и ови циклуси су врло важни, не само за трудноћу, него и зато што циклуси мењају њене емоције. Мушкарац мора да покрије све те њене промене својом мушкошћу. Јер, жена, ако се не мења, није жена. Коме је потребна жена која се не мења, која је предвидљива...Природа ју је начинила изразито промењивом и то је добро. Зато је за жену секс исповест. Јер, она на пиједестал сексуалног односа не ставља своју спремност за секс већ своју намеру да у томе учествује да би променила мушкарца... Боље него друге... 

• Колико се разликују мушкарац и жена?

– Много. То у природи нигде не постоји. На пример: женка јагуара и мужјак се мало разликују. Мужјак је увек тежи, али што се тиче свега осталог: вештине, брзине, лова... разлике нема. А у људској врсти, између мушкарца и жене постоје огромне разлике; по начину како им функционишу емоције разлике су невероватне. То је доказано и на препаратима и на живом мозгу. Различито размишљају, различито виде одређене односе и на посебан начин реагују на то што виде...

• Да ли је компромис решење за те мушко-женске односе?

– Кад би у биологији постојао компромис ниједна врста не би преживела. У живој материји нема компромиса. Зашто? Зато што код ДНК-а, централне супстанце и главне командне супстанце свих ћелија, нема компромиса. Она наређује "то и то" и баш то мора да буде учињено у организму. Нема ту никаквог компромиса. Тако да је наш компромис увек кратког даха. Компромис је у људској природи као неко олакшавајуће средство за комуникацију, али га морамо сматрати наметнутим, привременим стањем. Он није чврста грађевина То је привремено стање док не видимo где ћемо и шта ћемо...

• Шта жена има што друга бића немају?

– Само код наше врсте женка има сакривене гениталије. То је кроз еволуцију довело до енормног повећања мотивације мушкараца, јер они свој сексуални циљ могу да остваре и заобилазним путем; у разговору са њом, обећањима свих врста, стварањем добара... Жена има морфолошки кључ у рукама зато што су њене гениталије постављене на неприступачно место. А то значи да сексуално спајање није могуће без њене сагласности... Зато је секс најјаче женско оружје.

• Коју улогу има мода за жену?

– Мода је за жену чудо и магија. Мода је за њу врло важна. Технологија одевања је отишла врло високо, као и технологија шминкања. Тако да су сад ти изазови за жену много већи него раније. А грешка жене је што она све то схвата врло озбиљно. Јер, само слаби мушкарци обраћају пажњу да ли је жена у тренду. Прави мушкарац увек гледа шта је испод хаљине, ако уме то да види кад је она обученa. А то, иначе, није тешко...

• Које све особине поседује жена?

– Жена је као мачка, лукава, тајанствена, не показује главне емоције... Радозналост је њена судбина. Боље чује него што види, плитко спава, ноћна је животиња, признаје силу, али се не боји... Узгред, боље је да вас види на улици са неком женом него да чује да сте били са неком женом.

• Какав је однос жене према вођењу љубави?