Прогон Ирачана
СВАКОГ МЕСЕЦА, ПРЕМА ПОДАЦИМА УН, ОКО 50 ХИЉАДА ИРАЧАНА НАПУШТА ЗЕМЉУ утонулу у насиље и терор. Према грубим проценама данас је у бекству више од четири милиона Ирачана – нешто више од половине нашло је спас у суседним државама Сирији и Јордану док остали покушавају да пронађу сигурније уточиште на ирачким просторима.
На делу је, како упозорава Високи комесаријат УН за избеглице, хуманитарна криза којој се не назире крај.
"Размере проблема довољно говоре", каже Антонио Гутерес, високи комесар УН за избеглице. "Сваки осми Ирачанин је прогнан из отаџбине. То је највећи прогон становништва на Блиском истоку од 1948. године".
Најновији ирачки егзодус почео је пре четири године у време војне интервенције САД и америчких савезника. Први циљ – рушење с власти Садама Хусеина – Американци су муњевито постигли али била је то, војнички гледано, Пирова победа. Садама данас нема а Ирак је постао најтрагичнија држава на свету. Гине се свакодневно а жртве броје и победници и Ирачани.
Ова спирала смрти јача из неколико разлога. САД тврдоглаво покушавају да сачувају ореол победника шаљући појачања трупама у Ираку. Њихови противници, шаролик фронт исламских екстремиста, припадника Ал Каиде и криминалаца такође јача, црпећи снагу из постојећег ирачког хаоса. Као "круна" овог насиља букнуо је сукоб између самих Ирачана – шиита и сунита.
Зашто се све то догодило и догађа Ирачанима? Приче о потреби да се свет ослободи опасности из Багдада, да се сруши диктатор и демократизује Ирак одавно су престале да "пију воду". Већ је и врапцима јасно да је Ирак био жртва креатора новог светског поретка који покушавају да се ушанче на просторима од посебног стратешког интереса.
Некако на четврту годишњицу америчке "победе" сасвим стидљиво појавила се вест о великом геолошком открићу на западу Ирака. Резерве нафте у овој земљи, известио је "Фајненшел тајмс", могле би бити двоструко веће од ранијих процена. На пустињском западу постоје простори на којима се, сумњају стручњаци, скривају резерве од око 100 милијарди барела (1 барел = 159 литара).
Уколико се ове процене покажу као тачне, Ирак ће постати други по величини светски "резервоар" нафте, одмах иза Саудијске Арабије а испред Ирана. Да ли треба рећи да су нове резерве нафте у Ираку открили амерички стручњаци?
ПРИЧА О АМЕРИЧКОМ РАКЕТНОМ "ШТИТУ" У ЕВРОПИ (Чешкој и Пољској) добија нове размере. На управо одржаном састанку високих званичника НАТО у Бриселу разговарано је о још једном ракетном "штиту" – заштити чланица Алијансе од ракета кратког домета.
Такав план постоји од 1995. године а према незваничним информацијама ова заштита од ракета била би постављена у југоисточној Европи, на територији Грчке, Турске, Бугарске и Румуније. Реч је о чланицама НАТО које неће покривати планирани амерички "штит" у Пољској и Чешкој.
Амерички план о постављању нових ракета у Европи и објашњење да је реч о њеној заштити од могућих напада с Блиског и Средњег истока изазвао је оштре реакције Русије. Москва одлучно одбацује сва америчка стручна објашњења, упозорава да је инсталирање нових ракета својеврсни увод у нову трку у наоружавању и најављује свој војни "одговор".
Неочекивано оштар став Русије успео је да донекле поремети америчку намеру да још једном спроведе политику свршеног чина. Вашингтон сада, на једној страни, наставља да убеђује своје савезнике о неопходности постављања ракетног "штита" у Европи, док истовремено покушава да омекша Москву.
У Вашингтону је најављена серија сусрета највиших америчких званичника с руским саговорницима. Очекује се да наредних недеља у Москву отпутују државни секретари Роберт Гејтс (одбрана) и Кондолиза Рајс а уколико њихове мисију буду неуспешне остаје могућност да о спорном "штиту" попричају и двојица председника: Путин и Буш на јунском самиту Г8 у Немачкој.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


