Улагањем до добитка

Формирање и улазак домаћих инвестиционих и приватних пензионих фондова на српско тржиште капитала, који се очекује почетком наредне године, омогућиће грађанима Србије да постану значајни инвеститори у домаћу привреду, остварујући при том приносе веће од камата на штедњу.

Привреда, која деценијама пати од оскудице капитала, на тај начин добиће изворе финансирања јефтиније од банкарских кредита. Јер, продајом новоемитованих акција и обвезница за финансирање развојних пројеката, на тржишту капитала моћи ће да прикупи потребни новац од становништва, не задужујући се по често зеленашким каматама.

Вредносни папири, власнички или дужнички, на тај начин и код нас могу постати значајан алтернативни начин финансирања, као што је то у другим економијама, указује Мирољуб Ристић из Одељења Београдске берзе за анализе тржишта.

Принос виши од камате

Захваљујући фондовима, тј. институционалним инвеститорима, сви који имају вишак средстава моћи ће да их пласирају на тржиште капитала, с циљем да зараде више од банкарске камате на штедњу, и то без претерано високог знања о инвестирању и труда око анализирања инвестиционих могућности, што је претходница сваке инвестиционе одлуке.

Инвестициони фондови ће бити професионално оспособљени за проналажење тржишно атрактивних и квалитетних хартија којима ће трговати и тако својим улагачима обезбеђивати профит.

Од пре две године на нашем тржишту капитала страни инвестициони фондови готово свакодневно доминирају у берзанском промету акцијама, чиме су постали веома активни у процесу приватизације, већ и убирају, за рачун својих акционара, огромне капиталне добитке у Србији.

Иако је тржиште капитала реосновано 1989. године, могућност да, користећи услуге професионалаца, увећају своје оскудне буџете није, међутим, до сада дата грађанима Србије, јер је закон, који је пре неки дан фактички ступио на снагу, усвојен тек пре пола године.

Србија је тако као последња земља у региону добила Закон о инвестиционим фондовима, који се "крчкао" више од деценије, што је онемогућило домаће становништво да се активније укључи у промет акцијама.

Због тога, на пример, сем оних који су акције добили бесплатно, наши људи углавном нису могли да учествују у профиту од продаје "Хемофарма", који је припао грађанима других земаља захваљујући посредовању инвестиционих фондова.

Страни инвестициони фондови, који штедњу својих клијената пласирају на тржишта капитала широм света, доминирају у власништву најатрактивнијих компанија на српској берзи, чије акције формирају индекс BELEX15.

Најквалитетније хартије ван берзе

Појавом домаћих инвестиционих фондова на релативно плитком тржишту какво је наше тражња ће се повећати, па се може очекивати и раст цена акција, а тиме и капиталних добитака.

Највећи проблем с којим ће се суочити будући менаџери инвестиционих фондова јесте асортиман хартија у које треба уложити.

Премда је тржишна капитализација Београдске берзе надмашила 10 милијарди динара, приметно је да на тржишту нема највећих домаћих компанија такозваних "blue chip"-ова.

Компаније за чије акције су институционални инвеститори, попут инвестиционих и приватних пензионих фондова или осигуравајуће куће, највише заинтересовани јесу садашња јавна предузећа – НИС, Телеком, ЕПС, Аеродром, јер тиме добијају прилику да улажу у најквалитетније хартије.

Истовремено, те компаније би стекле прилику да продајом постојећих или акција из докапитализације прикупе свеж капитал за реструктурисање и развој користећи акумулирану домаћу штедњу.

Држава као већински власник тих предузећа би продајом мањинских пакета, не угрожавајући своју доминантну позицију, могла да на тржишту утврди цену акција, тако да, у случају продаје, не би било могућности за формирање цене договором "длан о длан", нити би било сумњичења да је неко узео провизију у замену за продају испод цене.

При том, продаја мањинских пакета акција јавних акционарских друштава не утиче на опредељење државе кад ће, у којој мери и с којим стратешким партнером поделити своје сувласништво.

Међутим, уколико се ова предузећа на појаве ускоро на берзи, инвеститори неће имати довољно квалитетних хартија у које могу да улажу, па ће приносе тражити у другим земљама.

Није искључено да Србија због тога дође у парадоксалну ситуацију – да извози капитал, а да, истовремено, привреду гуши дужничка омча.