БРИКС спасава ЕУ одузимајући јој власт у ММФ-у

Нове финансијске силе света немају више пардона према Европи, горки је закључак домаћина самита Г-20 одржаног крајем прошле седмице на француској ривијери.

Богата Европа има средстава и умећа да сама разреши домаћу дужничку кризу, завађеним домаћинима самита у Кану отворено су поручили и амерички председник Барак Обама и руски лидер Дмитриј Медведев. Ако Европљани ипак желе да се из двогодишње финансијске драме извуку ослонцем на туђи новац, онда за то морају да плате нову цену, наговестили су кинески председник Ху Ђинтао и лидер Бразила Дилма Русеф.

Ниједан учесник самита лидера најјачих економија света истовремено у Кану није изразио интересовање за инвестирање у Европски фонд за финансијску стабилност, скрушено је признала немачка канцеларка Ангела Меркел почетком прошлог викенд у Кану.

Ко би пристао да олако инвестира у заједницу у којој сиромашни крше договор са повериоцима, прете народним плебисцитом, а богатији заузврат урушенима најављују избацивање?

ЕУ у Кану пред богатим остатком света није успела да сачува профил достојанственог играча који има свој план за своје проблеме.

Да европска дужничка криза не угрожава економски раст остатка света, као и стабилност глобалног финансијског тржишта, да ли би се остатак Г-20 осврнуо на европску политичку, економску и дужничку свађу? Европска дужничка криза угрожава глобални економски опоравак, упозорила је у Кану и Кристин Лагард, извршна директорка ММФ-а.

Након јавне европске драме са Јоргосом Папандреуом и Силвиом Берлусконијем, осталим члановима Г-20 две ствари постале су јасне. Прво, Европа још не показује знаке да је у стању да се сама избори са својом дужничком кризом, Друго, улог у решавању тог проблема поприма глобалне размере.

Самит у Кану завршен је стога најавом радикалне трансформације текућег међународног поретка у коме је до јуче Европа играла врло утицајну улогу. По предлогу из Кана, ММФ треба да добије нову улогу у решавању европске дужничке кризе, не зато што то жели Запад, већ зато што нове финансијске силе света – Кина, Русија, Бразил... Међутим, ове силе само кроз ММФ желе да помогну еврозони, рачунајући при том на профит од улагања.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, пред јучерашњи сусрет са Кристин Лагард у Москви, није могао бити јаснији.

„Нове нарастајуће економије света спремне су да обезбеде финансијску помоћ еврозони каналима ММФ-а, али заузврат захтевају реформе управљачког механизма те институције. Недавни догађаји указују да поједине последице глобалне кризе из 2008. године тек избијају на видело. Нема смисла на живо пласирати новац тамо где постоје системске фалинке”, поручио је јуче шеф дипломатије Русије, земље са трећим највећим девизним резервама на свету. „Г-20 је већ раније договорио да су промене у руководећој структури ММФ-а неопходне сходно новом односу снага у међународном финансијском и економском систему: сада долази време за остваривање тог договора.”

У садашњој структури руковођења ММФ-а, 27 чланица ЕУ укупно држе 32 одсто гласачких права. Кина, Русија, Бразил, Индија и ЈАР истовремено у ММФ-у укупно располажу са 11 одсто гласова.

Европу ће разрешење домаће дужничке кризе тек скупо коштати.