Од млинова до хотела

После Другог светског рата, у ужој Србији је национализовано 1.618 предузећа, у Војводини 618, на Косову 12, а у самом Београду 150. У структури одузете имовине доминирали су ситна предузећа, млинови, магацини, циглане, штампарије, хотели... Бивши власници доспели су преко ноћи у позицију социјалних случајева, без средстава за живот, каже историчар Срђан Цветковић, из Института за савремену историју. Накнада коју су неки успели да добију често није била чак ни симболична: Тако је један од власника којем је одузета имовина, Љ. Јовичић, сведочио: "Моја породица је за конфисковани плац у Сарајевској улици добила чек у вредности два паковања цигарета".

Нарочито је била тешка ситуација оних којима је најпре одузета сва имовина (осим минимума), јер су оглашени неземљорадницима.

Добар део бивших власника се као стручна радна снага запослио у државним предузећима (на пример, Лазар Теокаревић је радио као саветник у предузећу "Иван Милутиновић", па је потом направио каријеру у Привредној комори Србије).

Како каже Цветковић, око 40 одсто целокупног аграрног фонда или 96.874 поседа било је одузето од протераних или избеглих Немаца, што је са имовином осуђених народних непријатеља износило око 47 одсто укупног фонда. У структури одузетих поседа преовлађује ситан посед од пет до десет хектара, што говори о однос између броја поседа и површине. У Војводини је свега 1.562 поседника имало земљишта од 50 до 100 хектара и у њиховом поседу се налазило 6,5 обрадиве површине.

Учешће Србије и Косова и Метохије у укупном аграрном фонду било је скромно – 64.017 хектара, док је Војводина са 668.412 хектара била у највећој мери обећана земља за сиромашне колонисте и беземљаше.

Из нешто мање од половине аграрног фонда у Југославији земљу је добило око 180.000 сиромашних сељака, 7.000 беземљаша и 66.000 колониста. На преосталом земљишту створена су државна пољопривредна добра којих је 1947. било 194 са око 800 хектара земље.

До краја 1945. године реализовано је око 4.880 предмета конфискације. Најчешћи предмет конфискације биле су зграде, пољопривредни поседи (најчешће од два до три хектара), шуме и занатско-трговачке радње. У извештају Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Председништва Владе НР Србије (за који се каже да је непотпун) наведено је да је само до 30. јула 1945. године у Србији без Косова и Војводине покренут 2.121 предмет против народних непријатеља. На списку су била многа позната имена привредног и политичког живота Србије: индустријалци, власници занатских трговачких радњи, чланови управних одбора и други.

За време окупације и након Другог светског рата Србију је напустило око 50.000 имућнијих грађана који су пребегли у иностранство.