Od mlinova do hotela

Posle Drugog svetskog rata, u užoj Srbiji je nacionalizovano 1.618 preduzeća, u Vojvodini 618, na Kosovu 12, a u samom Beogradu 150. U strukturi oduzete imovine dominirali su sitna preduzeća, mlinovi, magacini, ciglane, štamparije, hoteli... Bivši vlasnici dospeli su preko noći u poziciju socijalnih slučajeva, bez sredstava za život, kaže istoričar Srđan Cvetković, iz Instituta za savremenu istoriju. Naknada koju su neki uspeli da dobiju često nije bila čak ni simbolična: Tako je jedan od vlasnika kojem je oduzeta imovina, Lj. Jovičić, svedočio: "Moja porodica je za konfiskovani plac u Sarajevskoj ulici dobila ček u vrednosti dva pakovanja cigareta".

Naročito je bila teška situacija onih kojima je najpre oduzeta sva imovina (osim minimuma), jer su oglašeni nezemljoradnicima.

Dobar deo bivših vlasnika se kao stručna radna snaga zaposlio u državnim preduzećima (na primer, Lazar Teokarević je radio kao savetnik u preduzeću "Ivan Milutinović", pa je potom napravio karijeru u Privrednoj komori Srbije).

Kako kaže Cvetković, oko 40 odsto celokupnog agrarnog fonda ili 96.874 poseda bilo je oduzeto od proteranih ili izbeglih Nemaca, što je sa imovinom osuđenih narodnih neprijatelja iznosilo oko 47 odsto ukupnog fonda. U strukturi oduzetih poseda preovlađuje sitan posed od pet do deset hektara, što govori o odnos između broja poseda i površine. U Vojvodini je svega 1.562 posednika imalo zemljišta od 50 do 100 hektara i u njihovom posedu se nalazilo 6,5 obradive površine.

Učešće Srbije i Kosova i Metohije u ukupnom agrarnom fondu bilo je skromno – 64.017 hektara, dok je Vojvodina sa 668.412 hektara bila u najvećoj meri obećana zemlja za siromašne koloniste i bezemljaše.

Iz nešto manje od polovine agrarnog fonda u Jugoslaviji zemlju je dobilo oko 180.000 siromašnih seljaka, 7.000 bezemljaša i 66.000 kolonista. Na preostalom zemljištu stvorena su državna poljoprivredna dobra kojih je 1947. bilo 194 sa oko 800 hektara zemlje.

Do kraja 1945. godine realizovano je oko 4.880 predmeta konfiskacije. Najčešći predmet konfiskacije bile su zgrade, poljoprivredni posedi (najčešće od dva do tri hektara), šume i zanatsko-trgovačke radnje. U izveštaju Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača Predsedništva Vlade NR Srbije (za koji se kaže da je nepotpun) navedeno je da je samo do 30. jula 1945. godine u Srbiji bez Kosova i Vojvodine pokrenut 2.121 predmet protiv narodnih neprijatelja. Na spisku su bila mnoga poznata imena privrednog i političkog života Srbije: industrijalci, vlasnici zanatskih trgovačkih radnji, članovi upravnih odbora i drugi.

Za vreme okupacije i nakon Drugog svetskog rata Srbiju je napustilo oko 50.000 imućnijih građana koji su prebegli u inostranstvo.