Ургентни центар КЦС-а преоптерећен

Свакога дана од 700 до 900 пацијената добије хитну помоћ у Ургентном центру Клиничког центра Србије, што ову установу сврстава у најоптерећенију медицинску кућу у земљи. Пацијенти се довозе због можданих и срчаних удара, неуролошких поремећаја, прелома, а често и неких ситница које су могле да буду збринуте у било којојамбуланти дома здравља.

Анализа Градског завода за јавно здравље показује да је упрвих шестмесециовегодинеуболнице у престоници хитно примљенооко 222.000 одраслихпацијената, а да је свакадруга особалеченауправо уУргентномцентру КЦС-а.

– Лекари и сестре су преоптерећени. „Падају на нос” од посла. Већини пацијената је заиста било неопходно хитно збрињавање у болници, али има и оних који долазе и инсистирају да буду примљени, а нису хитни случајеви – објаснио је Драго Јовановић, пи-ар КЦС-а.

МедицинариГрадскогзаводазајавноздрављесу, назахтевГрадске управе и Секретаријата за здравство, контролисалиоптерећеностздравственихустанова у првих шест месеци ове године какобисеостварилоравномернијекоришћењекапацитета у свим престоничким болницама.

Комисија Завода за јавно здравље утврдила је да би требало омогућити да се што пре заврши реконструкција Клинике за хирургију КБЦ „Драгиша Мишовић”, као и да је неопходно да се КБЦ „Звездара” активније укључи у збрињавање хитних пацијената.Стручњаци саветују и да се настави са системом дежурства педијатријских одељења клиничко-болничких центара, чиме се омогућава растерећење Института за мајку и дете и Универзитетске дечје клинике.

– Следеће године код нас ће бити завршено уређење зграде за службу ургентне медицине и све службе биће стациониране на једном есту. Када почне да се ради у новој згради растеретићемо друге болнице. Ми једино немамо службе кардиохирургије и неурохирургије – истакла је Александра Јеличић, пи-ар КБЦ „Звездара”.

Стручњаци предлажу да се размотри могућност да се Институт „Бањица” укључи у систем дежурстава са три, уместо са досадашња два дана, а ВМА да уместо једног прима хитне пацијенте барем два дана.

Анализе показују да је сваки други хируршки пацијент који је примљен на болничко лечење оперисан у прва 72 сата од болничког пријема, док су операције знатно ређе биле присутне код ортопедских (27 одсто), неурохируршких (20 одсто) и уролошких пацијената (10 одсто).

Више од 90 одсто реанимација урађено је у Ургентном центру, а код 1.160 хоспитализованих пацијената (4,9 одсто) у престоничким болницама лечење је завршено смрћу пацијента у прва 72 сата од болничког пријема, односно највише је људи у том интервалу преминуло на одељењима интерне медицине и неурологије, а најмање на урологији.

Д. Давидов-Кесар

----------------------------------------------------------

У току ноћи прегледано је:

53,9 пацијената у Ургентном центру КЦС-а

14,9 одсто у КБЦ „Земун”

2,1 одсто у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” 14,7 одсто болесника је хоспитализовано, односно сваки седми

Број прегледаних хитних пацијената у односу на 2008. годину повећан је у областима интерне медицине и неурологије 16 одсто, урологије за 28 одсто, и ортопедије и трауматологије за пет одсто, док је смањен у области хирургије за 5,3 одсто.