Urgentni centar KCS-a preopterećen

Svakoga dana od 700 do 900 pacijenata dobije hitnu pomoć u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, što ovu ustanovu svrstava u najopterećeniju medicinsku kuću u zemlji. Pacijenti se dovoze zbog moždanih i srčanih udara, neuroloških poremećaja, preloma, a često i nekih sitnica koje su mogle da budu zbrinute u bilo kojojambulanti doma zdravlja.

Analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuje da je uprvih šestmeseciovegodineubolnice u prestonici hitno primljenooko 222.000 odraslihpacijenata, a da je svakadruga osobalečenaupravo uUrgentnomcentru KCS-a.

– Lekari i sestre su preopterećeni. „Padaju na nos” od posla. Većini pacijenata je zaista bilo neophodno hitno zbrinjavanje u bolnici, ali ima i onih koji dolaze i insistiraju da budu primljeni, a nisu hitni slučajevi – objasnio je Drago Jovanović, pi-ar KCS-a.

MedicinariGradskogzavodazajavnozdravljesu, nazahtevGradske uprave i Sekretarijata za zdravstvo, kontrolisaliopterećenostzdravstvenihustanova u prvih šest meseci ove godine kakobiseostvariloravnomernijekorišćenjekapaciteta u svim prestoničkim bolnicama.

Komisija Zavoda za javno zdravlje utvrdila je da bi trebalo omogućiti da se što pre završi rekonstrukcija Klinike za hirurgiju KBC „Dragiša Mišović”, kao i da je neophodno da se KBC „Zvezdara” aktivnije uključi u zbrinjavanje hitnih pacijenata.Stručnjaci savetuju i da se nastavi sa sistemom dežurstva pedijatrijskih odeljenja kliničko-bolničkih centara, čime se omogućava rasterećenje Instituta za majku i dete i Univerzitetske dečje klinike.

– Sledeće godine kod nas će biti završeno uređenje zgrade za službu urgentne medicine i sve službe biće stacionirane na jednom estu. Kada počne da se radi u novoj zgradi rasteretićemo druge bolnice. Mi jedino nemamo službe kardiohirurgije i neurohirurgije – istakla je Aleksandra Jeličić, pi-ar KBC „Zvezdara”.

Stručnjaci predlažu da se razmotri mogućnost da se Institut „Banjica” uključi u sistem dežurstava sa tri, umesto sa dosadašnja dva dana, a VMA da umesto jednog prima hitne pacijente barem dva dana.

Analize pokazuju da je svaki drugi hirurški pacijent koji je primljen na bolničko lečenje operisan u prva 72 sata od bolničkog prijema, dok su operacije znatno ređe bile prisutne kod ortopedskih (27 odsto), neurohirurških (20 odsto) i uroloških pacijenata (10 odsto).

Više od 90 odsto reanimacija urađeno je u Urgentnom centru, a kod 1.160 hospitalizovanih pacijenata (4,9 odsto) u prestoničkim bolnicama lečenje je završeno smrću pacijenta u prva 72 sata od bolničkog prijema, odnosno najviše je ljudi u tom intervalu preminulo na odeljenjima interne medicine i neurologije, a najmanje na urologiji.

D. Davidov-Kesar

----------------------------------------------------------

U toku noći pregledano je:

53,9 pacijenata u Urgentnom centru KCS-a

14,9 odsto u KBC „Zemun”

2,1 odsto u KBC „Dr Dragiša Mišović” 14,7 odsto bolesnika je hospitalizovano, odnosno svaki sedmi

Broj pregledanih hitnih pacijenata u odnosu na 2008. godinu povećan je u oblastima interne medicine i neurologije 16 odsto, urologije za 28 odsto, i ortopedije i traumatologije za pet odsto, dok je smanjen u oblasti hirurgije za 5,3 odsto.