Подела бесплатних акција за шест месеци

Група грађана чија изборна листа носи назив Бранко Павловић – Зато што мора боље ухватиће се на предстојећим изборима, 21. јануара, у коштац са политичким партијама. И верују у то да ће у изборној утакмици освојити посланичка места.

Стављајући политику у позадину, у офанзиву на потенцијалне бираче они, заправо, иду са заштитним знаком који укратко гласи: "подела бесплатних акција". Према њиховим обећањима, чак пет милиона грађана Србије, релативно брзо, дошло би до свог "приватизационог колача", и то у већем износу него што је сада по важећим законом предвиђено.

До 2009. године или...

Бранко Павловић, иначе бивши директор Агенције за приватизацију, консултант синдиката јавних предузећа НИС, ПТТ и ЕПС, као и малих акционара неколико већих фирми у Републици, каже за наш лист да, заправо, имају неколико кључних тачака са којима иду на ове изборе. Прва тачка је, наравно, бесплатна подела акција за све грађане и он, тим поводом, наглашава:

–Ми немамо предизборна обећања која се односе на поделу бесплатних акција. Ми имамо готов закон, само је битно да будемо унутра, у скупштини, да га усвојимо.

Друга ударна тачка овог програма јесте враћање дуга пензионим фондовима. У трећој се захтева да се не дозволи да држава преузме управљање пензионим фондом самосталних делатности, који, према њиховој оцени, добро ради. У четвртој, да се избаце политичке партије из управљања јавним предузећима, што, такође, постоји као економски модел у њиховом закону о подели бесплатних акција, па је, опет, кажу, потребно само да се то готово решење изгласа. Пета тачка односи се на борбу против корупције и криминала, а шеста, на заштиту животне средине.

Предвиђено је, подсетимо, да се, и по Закону о приватизацији и по Закону о јавним предузећима, бесплатно дели до 30 одсто државног капитала који се приватизује, што запосленима, што онима који нису акције добили на други начин. Недавно је Предраг Бубало, министар за привреду, навео да ће то питање бити решено до 2009. године.

Бранко Павловић, који је, између осталог, био и један од оснивача Грађанског савеза Србије и Социјалдемократске уније, нуди грађанима поделу тих акција у року од 180 дана од усвајања закона, за који посебно истиче да се већ налази у скупштинској процедури и да чека нови скупштински сазив. Та подела би обухватила запослене пензионере и све оне који ни после 17 година приватизације нису остварили право на бесплатне акције.

Да није несувисло оно што група грађана, коју предводи Павловић, предлаже, сматра, рецимо, Милан Ковачевић, консултант за страна улагања. Одавно је, каже он, требало наћи начин да се то подели грађанима, јер је, по њему, неразумно то што већ има око 200 милиона евра акција у Приватизационом регистру, који треба да се поделе грађанима годину дана након завршене приватизације.

Ковачевић подсећа и на то да су бесплатне акције дељене у великом броју земаља у транзицији: Русији, Чешкој, БиХ, Црној Гори и наводи да је у свим тим земљама то рађено уз помоћ ваучера или неких других докумената у којима је констатовано колико је јединица сваки грађанин добио.

Међутим, овај економски аналитичар сматра да је и 180 дана дуг период, јер је нелогично то што тај новац стоји. Он сматра да га треба одмах поделити кроз ваучере.

– Не можете технички то одмах да одрадите, због тога што морате да обавестите грађане о томе – одговара Павловић и објашњава да њихов предлог од шест месеци подразумева да седам дана треба за обавештавање грађана о томе да је наступило време да остваре право на бесплатне акције. А онда, грађани морају да имају рок од 90 дана да се пријаве за те акције. Остатак рока, до 180 дана, био би, каже, остављен државном органу да обради све те пријаве и подели акције.

– Ми смо направили механизам који гарантује пуну информисаност и потпуно примерено време за сваког ко хоће да се пријави за те акције да то и уради – тврди он.

У другим земљама у транзицији било је, према Павловићевим речима, врло различито. Та идеја да постоје акционарска друштва са тзв. дисперзованим власништвом између пензионог фонда, државе и грађана најчешћи је модел. Рецимо, мађарски Мол је тако организован.

Акције пензионим фондовима

Током последњих година и деценија пензиони фондови су, како сматрају учесници ове изборне листе, опљачкани, али нема оправдања да се њихова садашња вредност сматра непроменљивом чињеницом, јер "држава има одакле да врати тај дуг". Ова листа сачинила је закон који, како кажу, обезбеђује да и пензионим фондовима припадне део акција јавних предузећа.

Сама капитализација, односно враћање дуга пензионим фондовима предвиђена је кроз поступак стварне процене вредности наших јавних предузећа. Њихова књиговодствена вредност је, кажу, потцењена. Разлика између стварне и књиговодствене вредности била би изражена у акцијама које би припале пензионим фондовима. Тако би и у Србији пензиони фондови постали власници неких од највећих инвестиционих фондова, као што је то случај у свим развијеним друштвима.
У вези са војним пензионим фондом, који би, уз цивилни, према њиховој замисли, добио назад велики део дуга у акцијама јавних предузећа, питали смо Павловића зар то не би било дуплирање новца грађана у ову касу, с обзиром на то да су они, претходно, већ издвајали за војску, преко републичког буџета.

– Није дуплирање. Пензиони фонд је фонд у који су они уплаћивали на основу својих доприноса, као што су и у цивилни фонд уплаћивани доприноси – одговара он.

Кад је реч о борби против корупције и организованог криминала, ова групација сматра да се она мора истовремено водити на два фронта – побољшањем прописа и размештањем кадрова на кључним местима.

Све што је потребно да у року од три месеца буде потпуно савладана корупција јесте политичка воља да се то уради и тридесет троје стручних и одлучних људи, које истовремено треба поставити на места, која су они прецизно навели.

С обзиром на ову, веома широку тему, питали смо нашег саговорника коме се ова изборна листа обраћа?

–Пре свега, онима који нису заклети апстиненти, који би да гласају, али немају за кога – каже Павловић.

--------------------------------------------------------------------------

Политички ставови

За листу "Зато што мора боље" питање прикључења наше земље Европској унији није актуелна тема. Ови избори, сматрају они, морају у центар пажње да ставе реалне и јасне мере које ће побољшати живот грађана Србије.

О сарадњи са Хагом нема, према њиховом мишљењу, шта да се дискутује – то је неспорна обавеза Србије. Али, оперативно, та сарадња у пуном смислу није могућа без јачања безбедносних структура. А њихово јачање није могуће без успешне борбе против корупције и организованог криминала.

Кад је реч о Косову и Метохији, ставови Републике Србије за њих су обавезујући. Скупштина Србије је, практично једногласно, донела две резолуције о овом питању, а грађани су на референдуму потврдили пуни територијални интегритет Србије. То за ову листу значи да се о Косову и Метохији не може расправљати на овим изборима.