Лепше је уз јелку
Нова година и Божић су пред нама, а праве, пластичне, са бусеном или без њега, богато украшене јелке већ украшавају милионе домова широм наше планете. Вековима уназад прослава ових празника исто тако није се могла замислити без окићеног зимзеленог дрвета испод кога се крију поклони за најдраже.
Обичај кићења јелке стар је неколико хиљада година, а према неким историјским подацима још су стари Египћани у зимским месецима уносили у своје домове зелене палме и украшавали их. Зелено дрво представљало је симбол живота и наду да ће ускоро стићи пролеће. Сличан обичај имали су древни Римљани који су у част бога Сатурна украшавали куће и дрвеће и давали поклоне једни другима. Немци и Скандинавци су у средњем веку украшавали у хладним зимским данима јелке испред куће или су их уносили у собу и китили, док су друиди у Енглеској јелке користили за обреде.
По једној легенди, монах из Девоншира, који је боравио у немачкој области Тирингији где је ширио реч Божју, објашњавао је свето тројство народу уз помоћ замишљеног троугла који је својим обрисима правила јелка. Прихватајући његово приповедање људи су временом почели да сматрају јелку Божјим дрветом и она постаје симбол хришћанства. Из Немачке обичај кићења божићног дрвета прелази у друге земље и шири се по Европи.
Прва украшена јелка појавила се на тргу у граду Риги у данашњој Летонији 1510. године. Почетком 16. века, према неким подацима, Мартин Лутер је говорио да украшава мало божићно дрво свећама како би показао деци како звезде светлуцају у тамној ноћи.
Средином 16. века појављују се и први украси за јелке направљени најчешће од сребрне жице, а на ово дрво стављани су у то време најчешће шљокице, свеће и перле. Захваљујући краљици Викторији и Енглеска средином 19. века прихвата јелку као симбол божићних и новогодишњих празника. У то време ово зимзелено дрво постаје популарно и на америчком континенту.
Немачка област Тирингија постала је центар производње божићних декорација, а украси за јелке били су све лепши и богатији. Свеће су временом замењене електричним лампицама, а фигурице животиња, шарене кугле, ниске перлица преузимају место на гранчицама јелке.
Све до прошлог века био је сачуван обичај да у једном дому буде онолико јелкица колико има и укућана, а испод сваке у предвиђено време нашли су се поклони за онога коме је дрво намењено. Обичај даривања сачуван је до данашњих дана.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


