Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико дугује Европа

Колико дугује Европа

Брисел, Лондон – Привредни опоравак и раст у Европи као и бруто друштвени производи земља чланица ЕУ у стагнацији су, а очекује се да се овакав тренд настави и у 2012, извештава радио Дојче веле

„Изгледи за европску економију су, засад, нажалост, мрачни. Та прогноза је последњи позив на буђење. Привредни опоравак је у стагнацији и постоји ризик од нове рецесије уколико се не предузму одлучне акције”, изјавио је комесар за економију ЕУ Оли Рен.

Представљајући последња предвиђања Европске комисије о европској економској ситуацији, Рен је, инспирисан „мрачним бројкама”, направио и „мрачну шалу”: замолио је присутне на конференцији у Бриселу да „не убијају гласника” рекавши да се „нада да ће доћи дан када ће моћи да донесе и добре вести”.

Забринутост због дужничких криза у неким чланицама еврозоне, заједно са погоршањем глобалних економских услова, посебно видљивим од маја ове године, у Европи су довеле до пада поверења како у области инвестиција, тако и у потрошачком сектору.

„Као резултат тих трендова, изгледи за раст бруто друштвеног производа и у ЕУ и у еврозони умањени су у другој половини ове године, а такав тренд се очекује и у 2012. Сада се предвиђа да ће БДП стагнирати, док ће у неким земљама чланицама чак бити смањен”, рекао је Рен.

Последње прогнозе говоре да се до краја 2011. очекује смањење привредног раста у ЕУ од 0,1 одсто. У 2012. очекивани привредни раст био би тек око 0,6 процената, док ни у 2013. неће прелазити 1,5 одсто. У Бриселу се могло чути да због неуобичајено високе несигурности у примени неких од кључних мера за излазак из кризе није искључена ни рецесија праћена даљим нестабилностима на финансијским тржиштима.

Саветници немачке канцеларке Ангеле Меркел прогнозирају успоравање темпа раста БДП Немачке у 2012. години на 0,9 процента са 3,0 одсто у 2011.

Иако је због раста цена енергената и хране у 2011. у ЕУ дошло и до скока инфлације, очекивања су да ће она у 2012. пасти испод два процента. Ту, једну од ретких позитивни вести коју је изнео комесар Рен, убрзо је засенила следећа негативна:

„Незапосленост, нажалост, није предвиђена да падне у ЕУ у наредном периоду, а чак може доћи и до њеног привременог пораста. У том сектору, очекује се да разлике између земаља чланица остану велике”, објаснио је Рен.

Иако Европска комисија очекује да ће фискални дефицити земаља чланица у наредном периоду бити у паду, са просечних 4,7 одсто у овој на 3,9 процената у следећој години, Брисел је јуче посебно упозорио Белгију, Кипар, Мађарску, Малту и Пољску да доведу своје финансије у ред и смање буџетске трошкове.

Последице европске дужничке кризе ће бити суровије него што се то раније мислило, требало би очекивати глобално успоравање економског раста, а рецесија у многим земљама еврозоне ће бити неизбежна, сматра водећи економиста банке Сосијете женерал Мишала Маркисен.

Нови гувернер Европске централне банке Марио Драги је прошле недеље запрепастио аналитичаре директном изјавом да постоји велика вероватноћа „меке рецесије” у земљама еврозоне до краја 2011.

Број европских инвеститора уверених у неизбежну поновну рецесију у догледној будућности порастао је у четвртом кварталу на 70 одсто са 40 процената у трећем и 21 одсто у другом, закључак је анкете коју је спровела агенција „Фич рејтинг”, преноси Ројтерс.

Анкетом „Фича”, завршеном крајем октобра, обухваћени су инвеститори који управљају активом са фиксним приносом од 5,6 билиона долара.

„Фич” је у октобру драстично погоршао процену светског економског раста у 2011. и 2012. години и ревидирао наниже прогнозу бруто домаћег производа земаља БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина).

Темпо економског раста САД ће успорити са 1,8 одсто у овој на 1,4 процента у идућој години.

БДП Кине ће да се увећа 9,2 одсто у овој и само 8,1 процента у 2012. години, што ће бити најспорији раст у последњој деценији, оцењује Сосијете женерал.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.