Етиком против сензационализма

Поплава сензационализма, "открића" чију истинитост гарантују анонимни, а често и непостојећи, извори, фотомонтаже које наводе на погрешне закључке, недопустиво чепркање по приватности појединаца, језик зачињен увредама и псовкама – чести су у делу домаћих гласила. Таблоиди који најчешће практикују овакав рецепт за подизање тиража неће променити навике преко ноћи, али увођењу реда у хаотичну медијску сферу могао би да доприносе и нови Кодекс новинара Србије. Листу етичких норми и правила којих би медији морали да се придржавају у раду заједнички су сачинили Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије и важи за све новинаре у Србији.

Истинитост извештавања, провера оног што се објављује, ослонац на познате и поуздане изворе, одсуство притисака ма које врсте, коришћење часних средстава у прибављању информација, поштовање приватности и достојанства саговорника, претпоставке невиности, заштита малолетника и сличне препоруке део су норми које новинари морају да имају на уму. Међутим, кодекс није намењен само професионалцима.

Вељко Самолов, генерални секретар НУНС-а, каже да кодекс има двоструку функцију, јер сем што регулише понашање новинара, значајан је и за едукацију читалаца, гледалаца и слушалаца, односно омогућава и "да публика види шта новинари могу, а шта не смеју".

То је уједно и разлог што ће се у најскорије време текст кодекса штампати у дневним новинама како би се и најшира јавност упознала са етичким нормама.

Усвајањем етичких правила посао се не завршава. Док је још текла расправа о садржини кодекса представници оба удружења сагласили су се о потреби формирања савета за медије као сталног аутономног регулаторног тела које би се старало да ли се прокламоване норме спроводе. У земљама с дужом демократском традицијом таква тела одавно постоје, па ће током фебруара и марта и наша новинарска удружења да се позабаве истим  питањем. На том послу, каже Самолов, ангажовало се и Министарство културе и медија, што је разумљиво, јер медијски хаос никоме не иде наруку. Тек предстоје договори о броју чланова медијског савета, како ће се бирати, какве ће санкције изрицати. По једнима, то регулаторно тело требало би да чине само професионалци, дакле угледни новинари, а, по другима, мора се наћи места и за власнике медија, али и за представнике јавности.

Сем што ће пратити како се спроводи Етички кодекс, НУНС је решио да отклони још неке недоумице које сада постоје у медијској сфери Србије. Мада у први мах изгледа невероватно, Самолов каже да се не зна ни тачан број новинара у Србији. Процењује се да их је око осам хиљада. Није то једина непознаница, па је НУНС одлучио да у наредној години (чим обезбеди средства) започне истраживање које би требало да пружи комплетну слику о медијској сфери. То истраживање би, поред осталог, требало да утврди и колико гласила постоји на домаћим просторима. Сада таквог податка нема, јер код нас не постоји медијски регистар. Творци сада важећег закона о јавном информисању објашњавали су да их такво евидентирање медија подсећа на претходни милошевићевски период, па га нису ни предвидели као законску обавезу.