Помама за акцијама банака

Када за само неколико недеља уложених 50.000 евра у акције банака донесе профит од чак 15.000 евра, колико се с просечном платом у Србији прими за пет година, може се лакше разумети и зашто права помама за банкарским акцијама која - већ месецима не престаје. Зато су, чак, су узимани и кредити да би се позајмљени новац уложио и обрнуо, а било је случајева, када је евро почео да пада, да се разрочавала штедња од 100.000 до 200.000 евра, јер су и стимулативне камате на орочене улоге биле мале у односу на принос који је могао да се добије од акција.

На банкарским акцијама, чија је вредност за кратко време постајала и четири пута већа у односу на почетну, домаћи и страни инвеститори зарадили су милионе евра, а банке добиле и нове, ситније, акционаре.

Они који имају паре само су се "селили" из једне у другу банку и током само неколико трансакција зарађивали десетине хиљада, па и милионе евра.

"Крупне рибе", велики профити

Међутим, до брзе и велике зараде могу да дођу само "крупни играчи", са великим свотама новца, а не и они који живе од своје плате.

Јер, дешавало се да купац уплати и 35 пута више пара да би стекао једну акцију због великог интересовања и тражње која знатно надмашује понуду.

Рецимо, за само једну акцију Привредне банке Београд, која је у примарној продаји вредела 20.000 динара, уплаћивало се и  600.000 до 700.000 динара. На тој једној акцији могло се зарадити 30.000 до 35.000 динара, а ако је власник мало сачекао, у овом тренутку зарадиће више од 40.000 динара. Код Агробанке је за једну акцију ваљало уплатити 300.000 динара да би се сада зарадило 20.000 динара.

У тој банци је, рецимо, више физичких лица куповало акције од фирми или инвеститора. Цена акције Агробанке повећана је са 12.500 динара, колико су вределе почетком новембра прошле године, на 40.221 динар. Поверење у банку, односно очекивање да ће се њене акције продати још скупље, наравно уз могућност добре зараде, разлог су што су тако добро продаване.

Љиљана Добривојевић, директор Одељења хартија од вредности Агробанке, истиче да је седам пута уплаћено више него што је износила друга емисија. Са другом и трећом емисијом укупно је уплаћено 40 милијарди, а продато акција у вредности од 4, 2 милијарде динара. Словеначки аналитичари берзанских кретања на Балкану очекују у следећој години највећи раст цена баш за акције Агробанке. Разлог за то виде у очекивању повезивања београдске банке са стратешким партнером.

Атрактивне хартије

Да су акције Привредне банке Београд међу најатрактивнијим потврђује и то што се њима највише трговало. У једном тренутку постигнута је цена од 69.900 динара по акцији, што је три пута више од номиналне. Емитоване су акције у вредности од 15 милиона за које су заинтересовани купци уплатили више од 150 милиона евра. Тако је уместо 100 очекиваних, купац стекао у просеку 3,1 акцију.

Вредност акција Чачанске банке је дуплирана од марта, скочила је на садашњих 65.000 динара. Да је ова година за ту регионалну банку, али и за купце њених акција, била изузетно успешна, сведочи и то што је цена акције у децембру лане била само 7.000 динара, дакле зарада је за нешто више од годину дана била пет пута већа.

Искуство је показало да банке иду на берзу углавном само онда када знају ко је купац и по којој цени. Чини се да наше банке још не знају ко ће међу купцима остати власник њихових акција, а НБС има обавезу да контролише само ако се купи изнад пет одсто акција.

Банке су дужне да сваку уплату изнад 15.000 евра пријаве Комисији за спречавање прања новца, што би требало да спречи улазак на велика врата прљавих пара у власничку структуру банака.

Умешни трговци хартијама од вредности су се преоријентисали са куповине акција јаких домаћих компанија, као што су "Хемофарм" (зарађивало се 25 пута више ) и "Синтелон", на куповину акција банака, чије ће хартије увек бити ликвидне. Купци банкарских акција очито рачунају да ће те банке успети да се докапитализују и тако повећају капитал, а потом и добро "удоме". А чим је јака банка, ликвидна је и њена хартија, па је самим тим атрактивна за трговање.

--------------------------------------------------------------------------

"Кеш" и "оф-шор"

Млади "бизнисмен", тек му је 26 година, "искеширао" је за акције једне банке неколико стотина хиљада евра. Колико је било таквих који су имали новац у готовини, а да се не зна како је зарађен, тешко је докучити. Доста купаца акција банака било је и из Словеније, али и оних чији је новац стигао са фамозних девичанских, кајманских и сличних оф-шор зона.