Pomama za akcijama banaka

Kada za samo nekoliko nedelja uloženih 50.000 evra u akcije banaka donese profit od čak 15.000 evra, koliko se s prosečnom platom u Srbiji primi za pet godina, može se lakše razumeti i zašto prava pomama za bankarskim akcijama koja - već mesecima ne prestaje. Zato su, čak, su uzimani i krediti da bi se pozajmljeni novac uložio i obrnuo, a bilo je slučajeva, kada je evro počeo da pada, da se razročavala štednja od 100.000 do 200.000 evra, jer su i stimulativne kamate na oročene uloge bile male u odnosu na prinos koji je mogao da se dobije od akcija.

Na bankarskim akcijama, čija je vrednost za kratko vreme postajala i četiri puta veća u odnosu na početnu, domaći i strani investitori zaradili su milione evra, a banke dobile i nove, sitnije, akcionare.

Oni koji imaju pare samo su se "selili" iz jedne u drugu banku i tokom samo nekoliko transakcija zarađivali desetine hiljada, pa i milione evra.

"Krupne ribe", veliki profiti

Međutim, do brze i velike zarade mogu da dođu samo "krupni igrači", sa velikim svotama novca, a ne i oni koji žive od svoje plate.

Jer, dešavalo se da kupac uplati i 35 puta više para da bi stekao jednu akciju zbog velikog interesovanja i tražnje koja znatno nadmašuje ponudu.

Recimo, za samo jednu akciju Privredne banke Beograd, koja je u primarnoj prodaji vredela 20.000 dinara, uplaćivalo se i  600.000 do 700.000 dinara. Na toj jednoj akciji moglo se zaraditi 30.000 do 35.000 dinara, a ako je vlasnik malo sačekao, u ovom trenutku zaradiće više od 40.000 dinara. Kod Agrobanke je za jednu akciju valjalo uplatiti 300.000 dinara da bi se sada zaradilo 20.000 dinara.

U toj banci je, recimo, više fizičkih lica kupovalo akcije od firmi ili investitora. Cena akcije Agrobanke povećana je sa 12.500 dinara, koliko su vredele početkom novembra prošle godine, na 40.221 dinar. Poverenje u banku, odnosno očekivanje da će se njene akcije prodati još skuplje, naravno uz mogućnost dobre zarade, razlog su što su tako dobro prodavane.

Ljiljana Dobrivojević, direktor Odeljenja hartija od vrednosti Agrobanke, ističe da je sedam puta uplaćeno više nego što je iznosila druga emisija. Sa drugom i trećom emisijom ukupno je uplaćeno 40 milijardi, a prodato akcija u vrednosti od 4, 2 milijarde dinara. Slovenački analitičari berzanskih kretanja na Balkanu očekuju u sledećoj godini najveći rast cena baš za akcije Agrobanke. Razlog za to vide u očekivanju povezivanja beogradske banke sa strateškim partnerom.

Atraktivne hartije

Da su akcije Privredne banke Beograd među najatraktivnijim potvrđuje i to što se njima najviše trgovalo. U jednom trenutku postignuta je cena od 69.900 dinara po akciji, što je tri puta više od nominalne. Emitovane su akcije u vrednosti od 15 miliona za koje su zainteresovani kupci uplatili više od 150 miliona evra. Tako je umesto 100 očekivanih, kupac stekao u proseku 3,1 akciju.

Vrednost akcija Čačanske banke je duplirana od marta, skočila je na sadašnjih 65.000 dinara. Da je ova godina za tu regionalnu banku, ali i za kupce njenih akcija, bila izuzetno uspešna, svedoči i to što je cena akcije u decembru lane bila samo 7.000 dinara, dakle zarada je za nešto više od godinu dana bila pet puta veća.

Iskustvo je pokazalo da banke idu na berzu uglavnom samo onda kada znaju ko je kupac i po kojoj ceni. Čini se da naše banke još ne znaju ko će među kupcima ostati vlasnik njihovih akcija, a NBS ima obavezu da kontroliše samo ako se kupi iznad pet odsto akcija.

Banke su dužne da svaku uplatu iznad 15.000 evra prijave Komisiji za sprečavanje pranja novca, što bi trebalo da spreči ulazak na velika vrata prljavih para u vlasničku strukturu banaka.

Umešni trgovci hartijama od vrednosti su se preorijentisali sa kupovine akcija jakih domaćih kompanija, kao što su "Hemofarm" (zarađivalo se 25 puta više ) i "Sintelon", na kupovinu akcija banaka, čije će hartije uvek biti likvidne. Kupci bankarskih akcija očito računaju da će te banke uspeti da se dokapitalizuju i tako povećaju kapital, a potom i dobro "udome". A čim je jaka banka, likvidna je i njena hartija, pa je samim tim atraktivna za trgovanje.

--------------------------------------------------------------------------

"Keš" i "of-šor"

Mladi "biznismen", tek mu je 26 godina, "iskeširao" je za akcije jedne banke nekoliko stotina hiljada evra. Koliko je bilo takvih koji su imali novac u gotovini, a da se ne zna kako je zarađen, teško je dokučiti. Dosta kupaca akcija banaka bilo je i iz Slovenije, ali i onih čiji je novac stigao sa famoznih devičanskih, kajmanskih i sličnih of-šor zona.