Оскудица менаџера

Почетком наредне године у Србији би требало да почне да послује први домаћи инвестициони фонд, на основу закона који се примењује од 11. децембра, најавио је јуче на конференцији за новинаре председник Комисије за хартије од вредности Милко Штимац. До сада је, према његовим речима, само једно друштво за управљање инвестиционим фондом затражило од комисије дозволу за рад, али постоји велико интересовање за оснивање тих институционалних инвеститора.

Међутим, велико ограничење је оскудица кадрова, пре свега портфолио менаџера и инвестиционих саветника, без којих не могу да раде инвестициони, приватни пензиони фондови нити инвестиционо банкарство.

Комисија је, према речима Штимца, до сада издала шест лиценци за обављање послова портфолио менаџера, а још толико се пријавило за испит који ће бити организован у јануару. Услови за стицање звања портфолио менаџера су прилично строги, јер је реч о веома одговорном послу, који подразумева не само знање већ и одређено искуство и велику одговорност у управљању туђим новцем. Припрема за испите траје четири месеца, а обука се обавља на основу обимне литературе која износи више од 3.000 страна, илустровао је Штимац.

Премда би на развој домаћег тржишта капитала повољно утицало оснивање више домаћих инвестиционих фондова, чињеница је да за сада нема много могућности за улагање новца прикупљеног од грађана, јер је асортиман понуде, а и количина квалитетних хартија у промету недовољна.

Велика тражња и ограничена понуда би могле да дигну цене у небеса, али се очекује да ће појава институционалних играча на тржишту подстаћи многа акционарска друштва не само да се појаве на берзи с постојећим капиталом, већ и да емитују нове акције ради њихове иницијалне јавне понуде, као и корпоративне обвезнице. На тај начин би фирме могле да прибаве бесплатан капитал за финансирање развојних пројеката, уместо да се задужују код банака узимањем скупих кредита, рекао је Штимац.

Председник комисије је, такође, изразио очекивање да ће се у следећој години појавити и прве муниципалне обвезнице за развој општина и региона. То би у знатној мери обогатило понуду и асортиман финансијске робе на тржишту капитала, а тиме и могућност за рад институционалним инвеститорима, домаћим и страним.

Међутим, највећи импулс развоју тржиште би добило појавом дела акцијског капитала садашњих јавних предузећа, попут ЕПС-а, НИС-а, Нафтагаса, Телекома... Тиме би се највише побољшала ликвидност, а тако и дубина тржишта, рекао је Штимац, уз опаску да, према његовим сазнањима, још нема наговештаја да ће се то и десити ускоро.

Велики проблем у пракси је неусклађеност постојећих закона који регулишу рад тржишта хартија од вредности, упозорио је члан Комисије Ђорђе Јовановић, који је истакао да је то разлог што тај регулаторни и надзорни орган мора те пропусте да исправља подзаконским актима.

Представници комисије су упозорили управе акционарских друштава да су најновијим изменама закона казне за кршење правних одредби ригорозне.