Oskudica menadžera

Početkom naredne godine u Srbiji bi trebalo da počne da posluje prvi domaći investicioni fond, na osnovu zakona koji se primenjuje od 11. decembra, najavio je juče na konferenciji za novinare predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac. Do sada je, prema njegovim rečima, samo jedno društvo za upravljanje investicionim fondom zatražilo od komisije dozvolu za rad, ali postoji veliko interesovanje za osnivanje tih institucionalnih investitora.

Međutim, veliko ograničenje je oskudica kadrova, pre svega portfolio menadžera i investicionih savetnika, bez kojih ne mogu da rade investicioni, privatni penzioni fondovi niti investiciono bankarstvo.

Komisija je, prema rečima Štimca, do sada izdala šest licenci za obavljanje poslova portfolio menadžera, a još toliko se prijavilo za ispit koji će biti organizovan u januaru. Uslovi za sticanje zvanja portfolio menadžera su prilično strogi, jer je reč o veoma odgovornom poslu, koji podrazumeva ne samo znanje već i određeno iskustvo i veliku odgovornost u upravljanju tuđim novcem. Priprema za ispite traje četiri meseca, a obuka se obavlja na osnovu obimne literature koja iznosi više od 3.000 strana, ilustrovao je Štimac.

Premda bi na razvoj domaćeg tržišta kapitala povoljno uticalo osnivanje više domaćih investicionih fondova, činjenica je da za sada nema mnogo mogućnosti za ulaganje novca prikupljenog od građana, jer je asortiman ponude, a i količina kvalitetnih hartija u prometu nedovoljna.

Velika tražnja i ograničena ponuda bi mogle da dignu cene u nebesa, ali se očekuje da će pojava institucionalnih igrača na tržištu podstaći mnoga akcionarska društva ne samo da se pojave na berzi s postojećim kapitalom, već i da emituju nove akcije radi njihove inicijalne javne ponude, kao i korporativne obveznice. Na taj način bi firme mogle da pribave besplatan kapital za finansiranje razvojnih projekata, umesto da se zadužuju kod banaka uzimanjem skupih kredita, rekao je Štimac.

Predsednik komisije je, takođe, izrazio očekivanje da će se u sledećoj godini pojaviti i prve municipalne obveznice za razvoj opština i regiona. To bi u znatnoj meri obogatilo ponudu i asortiman finansijske robe na tržištu kapitala, a time i mogućnost za rad institucionalnim investitorima, domaćim i stranim.

Međutim, najveći impuls razvoju tržište bi dobilo pojavom dela akcijskog kapitala sadašnjih javnih preduzeća, poput EPS-a, NIS-a, Naftagasa, Telekoma... Time bi se najviše poboljšala likvidnost, a tako i dubina tržišta, rekao je Štimac, uz opasku da, prema njegovim saznanjima, još nema nagoveštaja da će se to i desiti uskoro.

Veliki problem u praksi je neusklađenost postojećih zakona koji regulišu rad tržišta hartija od vrednosti, upozorio je član Komisije Đorđe Jovanović, koji je istakao da je to razlog što taj regulatorni i nadzorni organ mora te propuste da ispravlja podzakonskim aktima.

Predstavnici komisije su upozorili uprave akcionarskih društava da su najnovijim izmenama zakona kazne za kršenje pravnih odredbi rigorozne.