ЕПС и под лупом интерне ревизије

Случај „Колубаре” у Електропривреди Србије, односно махинације око изнајмљивања помоћне механизације, тешко да ће од Нове године више моћи да се понови у овом јавном предузећу, јер ће сви велики послови у оквиру ЕПС-а бити под лупом интерне ревизије и контроле пословног система (новоосноване пословне функције која ће вршити системску проверу рада и поштовања обавезујућих процедура).

– Интерна ревизија и контрола пословног система биће на корпоративном нивоу, што значи да ће обухватити цео систем ЕПС-а. У фази смо конституисања и очекујем да „пуном снагом” кренемо да радимо од 1. јануара 2012. године. Ревизија ће се вршити у свим привредним друштвима и дирекцијама, а акценат ће бити на јавним набавкама, извођењу радова, критеријумима за остварење плана производње (зашто је план пребачен или подбачен), ризицима који се односе на губитке и наплату електричне енергије, инвестиционо одржавање, производњу и продају угља, трговину струјом... – каже Никола Литвиненко, новоизабрани директор за интерну ревизију и контролу пословног система у ЕПС-у.

Колика је важност овог посла потврђује и чињеница да се у систему ЕПС-а годишње распише између 8.000 и 10.000 јавних набавки, а просечно се уложи жалба на само 1,6 одсто.

Системски рад, а не ад хок реаговање после неке афере, праћење свега што се дешава у фирми, антикорупцијска борба, увођење процедура и реда, управљање и минимизирање ризика је оно на шта ће, каже Литвиненко, бити усмерене све снаге. И, наравно, контрола поштовања тих процедура. Радиће се на терену, по целом систему, а директори привредних друштава и дирекција у ЕПС-у дужни су да обезбеде приступ свим документима и да, после извештаја ревизије, поступају по препорукама. После одређеног времена, уследиће контрола поштовања препорука.

– Радићемо по међународним стандардима и законима који важе у Србији. У току је израда документација које ће бити подлога за рад – као што су Повеља интерне ревизије која има циљ да јасно назначи улогу и објасни окружење неопходно да би интерна ревизија могла да функционише ефективно и компанији увећа вредност , као и Приручник за интерну ревизију, смернице за рад интерних ревизора – каже Литвиненко и додаје да је на основу искустава великих енергетских компанија закључено да је уређен систем најмање подложан криминалним радњама. – Знамо шта на овом плану раде велике електропривреде и потрудићемо се да то заживи и код нас.

Једна велика европска електропривреда има мапу на којој је чак 270 ризика. У ЕПС-у смо за сада препознали 80 ризика. Процедуре и контроле морају да умање те ризике а то није лако у систему у коме има 34.000 запослених, каже наш саговорник.

– Ми нисмо полиција нити неки други органи. Али, морамо бити обучени да препознамо и елементе кривичног дела. Извештај интерне ревизије ићи ће генералном директору и Одбору за ревизију који постоји у великим компанијама, а у ком обично седе (први човек компаније, директор интерне ревизије, директор за ризик и представник кога директор одреди). Одбор за ревизију надзире интерну ревизију и контролу пословног система и саветодавни је орган генералном директору, објашњава Литвиненко.

Повремено ће се, објашњава он, радити и ад хок контроле, а најмање једном у пет година оцену рада интерне ревизије вршиће централна јединица за хармонизацију Министарства финансија.

Литвиненко наглашава да се генералном директору извештај ревизора не предаје на сто, што значи да би случајно могао да заврши у фиоци, већ преко архиве. Дакле, постојаће писани траг о ревизорском извештају, а да ли ће надлежни поступити по томе или не, није више одговорност оног ко води ревизију.

Упитан да ли ће извештај стизати и до ресорног министарства и владе, Литвиненко каже, да ће бити обавеза да централној јединици за хармонизацију достави годишњи извештај о раду. По систематизацији, новооснована функција имаће 32 запослена (правне и економске струке, али и рударске, електро и машинске инжењере). Посебна специфичност ове ревизије је што ће бити задужена и за ревизију техничког система.

– Ово је вероватно највећа и најсложенија ревизија у свим системима у Србији. „Последица” свих наших активности треба да буде унапређење пословања компаније, увећање профита, самим тим и подизање вредности компаније – истиче Литвиненко.

Ј. Петровић