У судницу са слободе

Сви оптужени "јатаци" Ратка Младића јуче су у београдску Палату правде први пут дошли са слободе. У петак увече, после одлуке Другог општинског суда о укидању притвора, Централни затвор у Бачванској улици напустили су Јово Ђого, Станко Ристић, Саша Бадњар, Љиљана Васковић и Благоје Говедарица. Они јуче нису доведени у највећу судницу Палате правде са лисицама на рукама кроз притворске ходнике у пратњи затворских стражара, већ на главни улаз у друштву својих најближих.

Главни претрес против оптужених јуче је формално почео испочетка због промене састава судског већа. Сви окривљени изјавили су да остају при ранијој одбрани, када су, изузев Марка Лугоње, негирали да су скривали Младића.

У наставку поступка који се пред београдским Другим општинским судом води против оптужених за помагање у скривању Ратка Младића, сведок Владимир Пурковић изјавио је да је хашки оптуженик у септембру 2002. године неколико дана боравио у стану његове мајке. Пурковић је прецизирао да је Младића у стан довео лично по претходном договору са првооптуженим Јовом Ђогом.

– Ратко Младић ми је рођак – објашњавао је сведок. – Дошао је у стан моје мајке како би јој изјавио саучешће поводом смрти мога оца.

– Да ли је Ратко Младић дошао сам или у пратњи неке особе? – интересовало је судију Дејан Добросављевића.

– Била је са њим још једна особа – одговорио је Пурковић.

– Да ли бисте могли да је препознате? – наставио је са питањима судија.

– Бих – потврдио је сведок.

– Да ли је то неко од оптужених? – наставио је судија.

– Не, није. Потпуно сам сигуран у то – прецизирао је Пурковић.

На питање тужиоца Бранка Стаменковића зашто није користио стан у Новом Београду, који је изнајмио преко агенције, сведок је одговорио да је после закључења уговора о закупу сазнао да је власник тог стамбеног простора његов комшија из зграде у којој живи са породицом.

С обзиром на то да није могао одмах да раскине уговор о закупу Пурковић је, како је рекао, кључеве од стана повремено давао Ђогу, који му је рекао да ће стан користити у "приватне сврхе".

Током сведочења Пурковић је прецизирао и да му је Ђого "делимично надокнађивао трошкове станарине", али није могао да прецизира о ком се износу ради.

У својству сведока јуче је саслушан и пензионисани официр Војске Југославије Јован Лаловић који је рекао да Младића никада није видео у стану оптуженог Ратка Вучетића у коме је са породицом становао као подстанар.

– Становао сам код Вучетића од априла 2002. до краја 2003. године – прецизирао је Лаловић и рекао да у тај стан у Улици Пеђе Милосављевића број 24, док је он становао у њему, није долазио Ратко Младић.

Трећи сведок Ново Буха одбацио је наводе исказа који је у јуну дао пред истражним судијом. Он је навео да је та изјава "педесет одсто нетачна јер је говорио под притиском полиције". Сведок је јуче негирао и да је у стану у Новом Београду провео месец дана са Младићем.

Браниоци оптужених затражили су јуче да се из списа предмета издвоји налаз и мишљење судских вештака о здравственом стању сведока Милеве Ивановић, мајке оптуженог Борислава Ивановића. Браниоци су прецизирали да је реч о "нарученом вештачењу које је изашло из оквира судске наредбе о вештачењу".

Бранилац Саше Бадњара, адвокат Горан Петронијевић, најавио је да ће на следећем претресу поднети кривичне пријаве против лекара који су саставили овај налаз.

Вештаци су у њему навели да се "с обзиром на изражену немотивисаност да сведочи тешко може очекивати сарадња и валидан исказ сведока Милеве Ивановић током поступка".

Суђење се наставља данас саслушањем сведока.
М. Дерикоњић

--------------------------------------------------------------------------

Пуштање јатака неће омести хапшење Младића

Министар правде Србије Зоран Стојковић изјавио је јуче да не сматра да ће ослобађање осумњичених да су јатаци Ратка Младића утицати на његово хапшење. "Мислим да не", одговорио је Стојковић на питање новинара да ли ће бити отежано хапшење хашког оптуженика Младића након што су на слободу пуштене особе осумњичене да су његови јатаци. Стојковић је додао да држава има акциони план и да надлежни органи раде свој посао.

На конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати рада Министарства правде у 2006. години, Стојковић је оценио да је доношење модерних европских закона и Националне стратегије о реформи правосуђа највећи успех у протекле три године.

Доношењем законодавног оквира, опремањем зграда судова, адаптацијом и компјутеризацијом створени су сви услови да судови раде ваљано, ефикасно и независно свој посао, рекао је он и оценио да је целокупна област сада регулисана законима "чиме је дат алат правосуђу да ради брзо и ваљано".

Стојковић је рекао да се правосуђе још суочава са проблемима неефикасности, незнања и корупције, али да се слика мења временом. Додао је да је за последње три године за 50 одсто смањен број старих предмета и повећана одговорност председника судова.

Стојковић је навео да је формирана Комисија за спровођење стратегије за реформу правосуђа чији је циљ да Србија до 2011. године добије независно правосуђе са сопственим буџетом.

Према његовим речима, у законодавној области је урађено све што је препоручено документима Европске уније и Савета Европе "и још мало више".

Министар је посебно издвојио доношење закона који се тичу борбе против корупције и истакао да је у скупштинску процедуру упућен Закон о агенцији за борбу против корупције, а да је влада прошле недеље усвојила Акциони план за примену националне стратегије за борбу против корупције.

Он је оценио да је независно антикорупцијско тело могло већ да буде основано да су све странке биле спремне да се врате у парламент и гласају за предложени Закон о агенцији за борбу против корупције.
(Бета)