Српске приче „илегално” на киндлу

Како у највећој светској онлајн књижари не постоји одељак за српску књижевност у дигиталном формату, а како је писац и преводилац Дејан Тиаго Станковић јако желео да његову збирку прича „Одакле сам била, више нисам” прочита и његов брат у Америци, он се послужио малим триком – електронску верзију књиге је на „Амазону” убацио у полицу са литературом на португалском.

Тако се на читачима електронских књига „илегално” нашла и једна књига на српском.

– Иако је моја књига на погрешној полици, можете да је пронађете по имену и читате без проблема, са српским словима – објашњава Станковић.

Мада су читачи електронских књига светски тренд и мада и у Србији има њихових корисника, литература на српском још увек је реткост на киндлу. Станковић је у свет електронских књига ушао на споредна врата. Како се е-књиге на „Амазон” убацују уз помоћ сложених процедура, а како Станковић није могао да се ослони на e-издаваче, потражио је помоћ пријатеља, стручњака за рачунаре.

– То треба да раде издавачи и зато њихов значај неће избледети у ери електронских књига. Они су важни и као гаранција да је нешто добро.

Писац „Лисичјег лудила” и „Персијског огледала” Миомир Петровић не користи киндл.

– Као читаоцу, мени читачи не значе, јер волим књиге као предмет – објашњава Петровић, који, међутим, као аутор подржава сваки медиј који популаризује књиге.

– Волео бих да се моји наслови нађу на читачима. Књиге тако лакше долазе до оних који иначе не читају.

Он не верује да ће штампане књиге нестати „јер људи гледају у рачунар осам сати на послу и могуће је да неће желети да их екран умара и код куће”.

Међутим, корисници киндла у Србији истичу да његов екран, за разлику од екрана рачунара, штеди вид. Душко Петровић, студент из Београда, чак каже да је екран на киндлу добар „скоро колико и папир”.

– Батерија траје недељама, лаган је, хватам белешке, читам и ПДФ фајлове, а могу и да сурфујем. Једино што има мали трептај екрана када се окрећу стране, али је то малтене неприметно када се удубим у књигу – објашњава Душко Петровић.

У недостатку књига на српском које би могао да купи у онлајн књижарама, Петровић са интернета скида старија страна издања.

– Неколико књига сам и купио, али већином је пиратерија.

Без обзира на позитивна искуства оних који користе киндл, издавачи тврде да њих у Србији ипак нема довољно.

Александар Илић, уредник сајта „Лагуне”, каже да се не одлучују на масовно е-издаваштво јер то засад не би било исплативо.

– Недовољна потражња на тржишту не може да покрије ни основна улагања, регулисање ауторских права, превод, лектуру и дизајн – каже Илић и истиче невоље са пиратеријом и нелегалним дистрибуирањем.

– Када се све то промени, моћи ћемо да говоримо о датуму када ћемо електронске књиге увести у стандардну понуду. Када ће то бити – тешко је проценити.

Дејан Тиаго Станковић је убеђен да ће и „Амазон” отворити преграду за књиге на српском чим буде увидео интересовање, а то ће се, по њему, неминовно десити.

– Књиге ће се у будућности штампати само ако буде било потребно да их аутори потписују.

И док као писац још тражи своје место на киндлу, Станковић је одавно тамо као читалац. На читач је ставио скоро целу библиотеку.

– Класике сам бесплатно скинуо са интернета, сада имам комплетног Чехова и Толстоја који не заузимају простор у стану и не скупљају прашину.

--------------------------------------------------------------------

Мања цена, већа хонорари

Како нема трошкова штампе, е-издаваштво читаоцима доноси ниже цене књига док ауторима исплаћује веће хонораре.

„Амазон” тек изашлу биографију Стива Џобса у штампаном издању продаје за скоро 18 долара, док је цена електронске верзије 11,99 долара.

Пада вредност и киндла, читача који је развио управо „Амазон”, па се сада, у зависности од функција, наручује по цени од 79 до 199 долара.