Школовање лекара за биро

„Не правите циркус од овог скупа”, завапио је у једном тренутку министар здравља, др Зоран Станковић током суботњег сусрета са незапосленим здравственим радницима, који су пристигли у београдски Дом синдиката из целе Србије. Јер, нажалост, управо се то догодило: у другом делу скупа дошло је до надвикивање, убацивања у реч, стампеда за министром, прво, на бину, а потом и на ходник, где је свако желео министру да изнесе своју појединачну муку… Био је то циркус уместо конструктивног састанка.

Министар Станковић је, ипак, први министар здравља, који је позвао незапослене здравствене раднике, да им „очи у очи” објасни тренутне могућности за добијање посла, да им улије реалну наду… То је леп гест. Станковић је објаснио да састанак није ни „промоција њега као министра здравља ни маркетиншки потез пред изборе”. Ипак, није одолео да не обећава: најавио је да ће до 1. априла наредне године посао добити 200 лекара и 400 медицинских сестара. Конкурс ће бити расписан до 15. марта, а дужина чекања на посао, чуло се, биће један од критеријума, који ће се узимати у обзир. У Министарство здравља, иначе, до сада је стигло око 2.400 пријава, где се незапослени здравствени радници жале да им за добијање радног места траже мито од 2.000 до 10.000 евра, док други преко кумовских, рођачких и политичких веза, добијају посао без проблема. 

Дежурни опоненти министра Станковића одмах су цео догађај, а нарочито обећање да ће пет процената од садашњег броја незапослених у здравству добити посао, прогласили првоаприлском шалом, уз питање, како ће Републички фонд здравственог осигурања, у коме влада хронична несташица пара, пронаћи новац за нових 600 радних места у здравству. Станковић је обећао да ће урадити све да прекине хиперпродукцију медицинског особља, као и да ће запослени морати да се определе за рад или у приватном или у државном сектору.

Е, то су већ два „сизифовска” камена, јер свих ових деценија масовне производње српских лекара за бели свет, нико од влада и министара здравља у њој, није успео да смањи број од 2.000 новоуписаних студената медицине сваког јуна, што је кључни проблем. Свака част добрим намерама др Станковића, али то је „врућ кромпир”, којег ниједна власт не жели да се дотакне. Тако се и стигло до данашњих 2.019 незапослених лекара, а посао преко Националне службе запошљавања у овом часу траже 14.853 особе са средњом стручном спремом, 1.220 стоматолога и 480 дипломираних фармацеута. 

Исто тако, ниједна власт неће да се „меша у свој посао”, па да упути незапослене лекаре да, бар део свог приправничког стажа, одраде у градовима у унутрашњости, где лекара нема довољно. Сви би да лече људе у Београду. Ако то не може, незапослени лекари су пре спремни да пакују кофер и крену да раде у малим рударским градићима по Словенији или фјордовима у Норвешкој, него да прегледају пацијенте у мањим градовима, села да и не спомињемо.