Србија одлучује у Унеску

Чланство Републике Србије у Комитету Унеска за заштиту светске културне баштине доноси неколико важних погодности у ситуацији када је наша земља још недавно водила жестоку дипломатску борбу,на срећу успешну, против „преименовања”, односно оспоравања наше културне баштине на Косову и Метохији. Реч је о средњевековним српским споменицима Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка, које је Србија преложила и увела на листу светске културне баштине Унеска, а који су накнадно уведени и на листу светске културне баштине у опасности.

У наредне четири године, колико ће јој трајати мандат – наша земља је имала право да конкурише за мандат од две и од четири године, а изабрала је овај други, Србија ће учествовати у расправама и доношењу одлука, јер само чланице овог комитета имају то право. До сада је морала да лобира и да учествује са стране.

Србија је први пут чланица овог комитета, који у свом саставу има 21 државу, и тренутно је једина земља југоисточне Европе у том телу. Ове године се бирало нових девет чланица, Србија је била у конкуренцији са више од 30 земаља, а изабрана је већ у првом кругу.

Гласање је тајно, па се не може знати ко је све гласао за нашу земљу, али из разговора са добро обавештеним изворима, сазнајемо да је Србији у разговорима обећало глас више од 120 земаља, од чега је гласало њих 86. У првом кругу изабране су и Индија, Алжир, Јапан, Немачкa, Сенегал и Малезија.

...и Лепенски вир

Наш извор сматра да је принципијелна подршка Србије Палестини, која је примљена у чланство Уједињених нација, обезбедила да известан број земаља гласа и за пријем наше земље у комитет Унеска.

Кад је реч о америчкој делегацији која је најавила да ће суспендовати свој финансијски део, што је око 20 одсто буџета, зато што је Унеско подржао чланство Палестине у УН, наш извор тврди се да за сада нема најаве да ће САД да напусте организацију, као што су то већ једном учиниле. Чињеница да су ускратиле контрибуцију неће у наредне две године довести у питање учешће америчких делегата у раду Унеска. САД су иначе чланице извршног савета Унеска (тело од 57 земаља). Кад је реч о финансијским обавезама Србије према Унеску, оне остају исте без обзира на пријем у комитет.

Према нашем извору, чланство Србије у овом комитету је потврда уважавања њеног „активног и добро осмишљеног не само политичко-дипломатског него и експертског наступа”. Министарство спољних послова водило је, посредством својих сталних мисија у Њујорку, Женеви и Паризу, велику дипломатску акцију. Веома је важно учешће Министарства културе Србије и Републичког завода за заштиту споменика културе, које има најдиректнију експертску сарадњу са Центром за светску баштину и са свим другим телима.

Наша делегација је већ учествовала у првим разматрањима неких одлука, залажући се за бољу и равноправнију геополитичку заступљеност добара, било природних било културних. Рецимо, на листи Унеска је уписано 47 добара у Италији, више од 40 у Француској, док неке земље немају ниједно своје добро на тој листи.

Један члан делегације нам потврђује да ће се Србија и даље залагати за деполитизацију овог комитета, јер је управо политизација, иначе присутна последњих година, разлог што Србија има проблем, као и неке друге земље ( на пример,  храм који је уписан на листи светске културне баштине Камбоџе, Тајланд оспорава). Такође ће се искористити могућност пријављивања наших културних добара, предлагање уписа на листу Ђердапа као природне баштине, али и Лепенског вира као култруне баштине, као и неких регионалних добара, уз промовисање регионалне сарадње.

Србија је иначе једна од 187 уговорних страна, односно држава које су ратификовале Конвенцију о светској баштини. Сам Комитет који је установљен на основу те конвенције је једно од најпрестижнијих тела у читавом телу Унеска.

Идуће заседање Комитета Унеска за заштиту светске културне баштине биће одржано у Санкт Петербургу у јуну 2012, што значи да је Русија преузела председавање комитета, и тада ће поново бити разматрана и усвајана одлука о „стању конзервације средњевековних манастира на Косову (Србија)”.

Гордана Поповић