Srbija odlučuje u Unesku

Članstvo Republike Srbije u Komitetu Uneska za zaštitu svetske kulturne baštine donosi nekoliko važnih pogodnosti u situaciji kada je naša zemlja još nedavno vodila žestoku diplomatsku borbu,na sreću uspešnu, protiv „preimenovanja”, odnosno osporavanja naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Reč je o srednjevekovnim srpskim spomenicima Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška, koje je Srbija preložila i uvela na listu svetske kulturne baštine Uneska, a koji su naknadno uvedeni i na listu svetske kulturne baštine u opasnosti.

U naredne četiri godine, koliko će joj trajati mandat – naša zemlja je imala pravo da konkuriše za mandat od dve i od četiri godine, a izabrala je ovaj drugi, Srbija će učestvovati u raspravama i donošenju odluka, jer samo članice ovog komiteta imaju to pravo. Do sada je morala da lobira i da učestvuje sa strane.

Srbija je prvi put članica ovog komiteta, koji u svom sastavu ima 21 državu, i trenutno je jedina zemlja jugoistočne Evrope u tom telu. Ove godine se biralo novih devet članica, Srbija je bila u konkurenciji sa više od 30 zemalja, a izabrana je već u prvom krugu.

Glasanje je tajno, pa se ne može znati ko je sve glasao za našu zemlju, ali iz razgovora sa dobro obaveštenim izvorima, saznajemo da je Srbiji u razgovorima obećalo glas više od 120 zemalja, od čega je glasalo njih 86. U prvom krugu izabrane su i Indija, Alžir, Japan, Nemačka, Senegal i Malezija.

...i Lepenski vir

Naš izvor smatra da je principijelna podrška Srbije Palestini, koja je primljena u članstvo Ujedinjenih nacija, obezbedila da izvestan broj zemalja glasa i za prijem naše zemlje u komitet Uneska.

Kad je reč o američkoj delegaciji koja je najavila da će suspendovati svoj finansijski deo, što je oko 20 odsto budžeta, zato što je Unesko podržao članstvo Palestine u UN, naš izvor tvrdi se da za sada nema najave da će SAD da napuste organizaciju, kao što su to već jednom učinile. Činjenica da su uskratile kontribuciju neće u naredne dve godine dovesti u pitanje učešće američkih delegata u radu Uneska. SAD su inače članice izvršnog saveta Uneska (telo od 57 zemalja). Kad je reč o finansijskim obavezama Srbije prema Unesku, one ostaju iste bez obzira na prijem u komitet.

Prema našem izvoru, članstvo Srbije u ovom komitetu je potvrda uvažavanja njenog „aktivnog i dobro osmišljenog ne samo političko-diplomatskog nego i ekspertskog nastupa”. Ministarstvo spoljnih poslova vodilo je, posredstvom svojih stalnih misija u Njujorku, Ženevi i Parizu, veliku diplomatsku akciju. Veoma je važno učešće Ministarstva kulture Srbije i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koje ima najdirektniju ekspertsku saradnju sa Centrom za svetsku baštinu i sa svim drugim telima.

Naša delegacija je već učestvovala u prvim razmatranjima nekih odluka, zalažući se za bolju i ravnopravniju geopolitičku zastupljenost dobara, bilo prirodnih bilo kulturnih. Recimo, na listi Uneska je upisano 47 dobara u Italiji, više od 40 u Francuskoj, dok neke zemlje nemaju nijedno svoje dobro na toj listi.

Jedan član delegacije nam potvrđuje da će se Srbija i dalje zalagati za depolitizaciju ovog komiteta, jer je upravo politizacija, inače prisutna poslednjih godina, razlog što Srbija ima problem, kao i neke druge zemlje ( na primer,  hram koji je upisan na listi svetske kulturne baštine Kambodže, Tajland osporava). Takođe će se iskoristiti mogućnost prijavljivanja naših kulturnih dobara, predlaganje upisa na listu Đerdapa kao prirodne baštine, ali i Lepenskog vira kao kultrune baštine, kao i nekih regionalnih dobara, uz promovisanje regionalne saradnje.

Srbija je inače jedna od 187 ugovornih strana, odnosno država koje su ratifikovale Konvenciju o svetskoj baštini. Sam Komitet koji je ustanovljen na osnovu te konvencije je jedno od najprestižnijih tela u čitavom telu Uneska.

Iduće zasedanje Komiteta Uneska za zaštitu svetske kulturne baštine biće održano u Sankt Peterburgu u junu 2012, što znači da je Rusija preuzela predsedavanje komiteta, i tada će ponovo biti razmatrana i usvajana odluka o „stanju konzervacije srednjevekovnih manastira na Kosovu (Srbija)”.

Gordana Popović