Високотехнолошка кошница

ИНТЕРВЈУ
У освит рачунарства, пре 60 година, постављен је камен-темељац Института "Михајло Пупин" у Београду. На звездарском брду ниче један од европских технополиса. "С поносом гледамо пут који смо прешли, а с великим узбуђењем крећемо у будућност", записао је др Владан Батановић, генерални директор најзначајнијег у информационо-комуникационим технологијама у југоисточној Европи.

• Најавили сте, недавно на свечаној прослави, да ће "Михајло Пупин" ускоро бити један од европских технополиса за информационо-комуникационе технологије. Како ће он изгледати?

– Као високотехнолошка кошница. Сви уче и раде, а матица је научноистраживачка заједница састављена од научних и високообразовних установа, научника и иноватора, окружених храбрим инвеститорима који су спремни да потраже висок и брз профит улажући у нова технолошка решења. На ободима је држава, с разним инструментима за подстицајима малим и средњим предузећима, и град са савременом инфраструктуром. А мед из кошнице су нови производи, услуге, предузећа, радна места, предузетници. И све ово еколошки, морално, спознајно и социјално не загађује средину у којој живимо. Напротив, обогаћује је дајући јој нове вредности, смисао, визије и перспективе за нас, за нашу и њихову децу.

• Да ли сте сагласни да су му темељи, у ствари, постављени пре 60 година, кад и самом Институту?

– И да и не. Ако мислите да је тих четрдесетих година прошлог века, када су постављани темељи нашег института, постојала визија технополиса на Звездари одговор је – не. Уколико сматрате да су посвећен рад, постигнути резултати, много личног одрицања и љубави према науци од оснивања до данас родили идеју о технополису, одговор је – да.

• Одскора сте центар изврсности за веб-технологије у југоисточној Европи. У колико и којих програма ЕУ учествујете?

– Учествујемо у једном пројекту из програма ФП-5, у три из ФП-6, два Interreg-cadset и три билатерална међународна. Укупно девет које спроводе наши млади сарадници под руководством искусних.

• На чему заснивате смела предвиђања или, како кажете, с великим узбуђењем крећемо у будућност? Шта сте до сада оставили потомству? Какву "тајну карту" држите у рукаву?

– У "Михајлу Пупину" сам 35 година, и у том раздобљу смо осетили чари успеха и искусили горчину неуспеха. Показали смо постојаност и упорност, посвећеност и инвентивност, визију и способност. И тај дух се и данас гаји. Зато сам убеђен да ћемо и нову визију остварити. То није мој "кец" у рукаву, то је нешто што свака компанија може да има, само треба стално учити и неговати наведене основне вредности, без обзира на искушења, и тако 50–60 година. Остало дође само по себи.

До сада смо потомству оставили велике научне доприносе у роботици, значајне резултате у операционим истраживањима и експертским системима, телекомуникацијама и рачунарству. Оставили смо на хиљаде научних радова и десетине хиљада примена тих научних радова, небројене сложене управљачке системе у сваком делу наше земље и у многим деловима света.

• Чак 95–96 одсто прихода убирате продајом знања у земљи и иностранству, више него иједна научна установа у нас. Имате ли и за то "чаробни штапић"?

– Знање има многе облике. Ми га на тржишту продајемо, најчешће, у виду сложених управљачких система у електропривреди, водопривреди, саобраћају... То су, обично, кључни делови информационих мрежа, нови телекомуникациони производи или нова знања у роботици или експертским системима. И на тржишту знања важе слична правила као и на осталим: морате показати и доказати купцу да оно што продајете вреди уложеног новца. Наш " чаробни штапић" јесте да никада нисмо оманули.

• Колико су се протеклих година променили услови за научноистраживачки рад – набоље или нагоре

– У протеклих 20 година знатно су се променили у свету. Најзначајнији је глобална комерцијализација резултата научноистраживачког рада, нарочито у примењеним наукама, из које смо били искључени због ембарга УН више од десет година. Други је регионално укрупњавање научноистраживачких потенцијала у Европи из кога смо, такође, били искључени и због става ЕУ према нашој земљи. Трећи је брз раст конкуренције која је брусила или затварала институције у овој делатности. У Србији је у минулих неколико година начињен видни помак напред. Сада је на нама истраживачима да то искористимо. Не знам како ће се снаћи остале научне институције, али знам да ће наш институт успети, добрим делом смо то већ постигли.

• Зашто још нису разрешени својински односи? Због чега се толико касни?

– Власнички односи су веома важни, а још важније шта се приватизује. Ако приватизујете научну институцију код које је највећа вредност зграда у којој се налази, а остало скоро и не постоји, потпуно свеједно чије је то власништво. Са "Михајлом Пупином" то није случај. Ми тражимо стратешке партнере у неколико области који ће нам помоћи да што брже изађемо на светско тржисте. Истовремено, кроз приватизацију морамо постати део интернационалне научноистраживачке инфраструктуре и западног Балкана и Европе. Ми нисмо девојка коју нико неће, напротив има неколико интересантних просаца. Прихватићемо само најперспективнијег на дужи рок, у овоме имамо подршку Министарства за науку и заштиту животне средине.

• Чиме и како привлачите младе даровите стручњаке, за које имате стално отворен позив? Шта ће постићи ако вам се придруже?

– Младим људима који су с високим успехом завршили факултет одмах кажемо: нудимо вам пристојна лична примања (знатно изнад просека у нашој делатности), а најважније је да у кратком року овладате новим, савременим знањима која нисте имали прилику да стекнете у току школовања, сложене истраживачко-развојне пројекте, могућност усавршавања у земљи и иностранству, велику стручну на постдипломским и докторским студијама.

• Сарађујете ли с бившим "пупиновцима", а много их је отишло преко границе

– То је ненадокнадив губитак за ову земљу, и тек ће се видети што се будемо више приближавали уласку у ЕУ. Неће нам недостајати ни политичари, ни банкари, ни правници, ни лекари. Недостајаће нам добри инжењери предузетничког духа да научне резултате брзо преточе у индустријске производе. То "пупиновци" одлично знају, зато одржавамо везу с великим бројем бивших сарадника. Кад постанете "пупиновац", ви сте део велике породице у којој "рођаци" непрестано помажу једни другима, међусобно се поштују и уважавају и сви воле своју кућу.