Заборављени самодопринос – нова обавеза Суботичана

Суботица – Уплатница од порезника није порука коју ико жели да затекне у поштанском сандучету, а 15. новембра на адресе хиљаде Суботичана стигле су уплатнице којима их градски порезници подсећају да су дужни за самодопринос у својој месној заједници. Тренутно, у Суботици само у месним заједницама Александрово и Ново Село тече самодопринос, међутим уплатнице су стигле и у насеља попут Малог Бајмока, где је он истекао још пре шест година.

Револтирани грађани већ су почели да долазе у градску Службу за наплату јавних прихода, у месне заједнице, огласиле су се странке, па је тако пореска обавеза грађана добила жучни и емотивни епилог јер су се као порески дужници појавили преминули, одсељени, али и они којима је због дуга од неколико динара, вишеструко нарасла обавеза због камате.

Анка Трифуновић, шефица Службе за наплату јавних прихода, објашњава нам да је у питању процедура која се по закону мора поштовати и да су свесни да појављивање пореске обавезе на коју су грађани заборавили изазива незадовољство, али каже да то може да се реши и без узрујавања странака.

– Од Републичке пореске управе 1. јануара ове године преузели смо податке о дужницима по основу самодоприноса, и свима где је евидентиран дуг послате су уплатнице. По закону, обавеза плаћања пореза не застарева, већ наше право на наплату застарева након пет година, а дуг је могуће отписати само на лични захтев странке дужника– објашњава нам Трифуновићева.

Према њеним речима, уплатнице за самодоприносе шаљу се једном годишње, иако би он требало квартално да се плаћа, али је у питању мали износ па није рационално уплатнице слати неколико пута годишње. У Служби су свесни да је, примера ради, застарела наплата пореза у Месној заједници Мали Бајмок јер је ту самодопринос истекао 2005. године, али ће се грађанима тај дуг водити све док сами не затраже његов отпис.

Иако су изгласали самодопринос на 15 година, поједини грађани Александрова и Новог Села су на то заборавили, па су и они били незадовољни што су добили уплатнице којима се позивају да измире и дуг и камату. Додуше, ни држава није баш била од помоћи када је у питању регулисање ове области. Како објашњава за „Политику” Тодор Глоговац, руководилац одсека за месне заједнице и месне канцеларије у Градској управи, по закону наплату самодоприноса радила је Републичка пореска управа до 2002. године, када, опет по закону то прелази на локалну самоуправу која, међутим, у том тренутку нема приступ бази података који служе као основа за израчунавање самодоприноса.

– Самодоприноси који су већ почели остали су при Републичкој пореској управи, а нови нису ни прихваћени јер и поред обимне преписке са министарствима нисмо успели да утврдимо на који начин ћемо доћи до података да обрачунавамо самодопринос. Тада је најмање пет месних заједница одустало од увођења самодоприноса и решавања комуналних проблема – каже нам Глоговац.

Градска служба за утврђивање јавних прихода формирана је 2009. године, а тек почетком ове године Републичка пореска управа уступила им је податке о дужницима по основу самодоприноса. Тако су и уплатнице које су стигле грађанима у ствари само покушај да се након „успореног” преноса надлежности евиденција напокон доведе у ред.

А. Исаков