Побуна која још траје

Нови Сад – Уметност и креативност у Србији деведесетих година Нуне Поповић и група „Магнет” претворили су у ефектан модел ненасилне борбе против тоталитарног режима Слободана Милошевића. Уличне, масмедијске акције биле су платформа за највећи студентски и грађански протест, који је трајао три месеца и спречио тадашњу власт да лажира резултате на локалним изборима, а значајан део њихове стратегије могао је да се препозна и у деловању покрета „Отпор”. Петнаест године после оснивања „Магнета” Музеј савремене уметности Војводине организовао је прву ретроспективну изложбу ове групе.

Поставка под називом „Живела слобода!” биће отворена вечерас у 19 часова, а јавности ће кроз принтове великог формата, фотографије, видео записе, факсимиле медијских извештаја, артефакте и бројна документа, први пут бити представљена укупна слика о раду Нунета Поповића и групе „Магнет” од 1996. до 1998. године. Изложбу прати и обимна монографија са мноштвом сведочанстава о стрит-арт пројектима групе, реакцијама јавности и анализама догађаја, а такође ће бити представљен и вебсајт урађен по најновијим продукцијским стандардима.

Дела „Магнета” садрже две важне карактеристике: познату форму јавне протестне активности која се данас уобичајено назива перформанс и која обједињава искуства визуелних уметности, позоришта и литературе, али која је по први пут „форматирана” за масмедије као средство уз помоћ кога је група ефектно допрла до најшире јавности, што пре тога није успело нити једној уметничкој, а ни другачијим институцијама и организацијама. –Перформанси „Магнета” подстицали су осећања побуне и изазивали потребе за активним, креативним и ненасилним отпором против крвавог режима – каже историчар уметности Јован Деспотовић.

„Магнет” су 1996. године основали стипендисти Књижевне школе „Традиција авангарде”, коју је покренуо и водио Вујица Решин Туцић од 1993. до 1995. године. Језгро групе су чинили Нуне Поповић, Иван Правдић и Јелена Марјанов, а у раду су учествовали и Синиша Туцић, Никола Поповић, Марија Лончар, Владимир Ацан и Мина Вулетић, као и други сарадници различитих професија и старости. Због ангажмана са групом „Магнет”, против Нунета Поповића од 1997. године је вођен монтирани судски процеса, који је настављен и после демократских промена у Србији, све до застаревања оптужнице крајем 2003. године.

–Требало би да је деценија и по довољна „историјска дистанца” за давање коначних судова о овом уметничком феномену и активизму деведесетих. Међутим, после почетног преображаја нашег друштва између 2000. и 2003. године, наступио је убрзани повратак на старо политичко стање. То је разлог што на деловање Нунета Поповића и групе „Магнет” данас можемо пре да гледамо као на још увек актуелно понашање и стање побуне из ранијег периода, него да се из лагодне академске позиције бавимо пуком историзацијом – истиче Деспотовић.

----------------------------------------------

Нуне: Рециклирани уништивачи живота

Почетком НАТО бомбардовања, априла 1999. године, Нунету Поповићу је било заказано суђење на којем је требало да буде „кажњен за пример”, због чега је морао да напусти Србију. Годину дана провео је у Црној Гори, где је водио информативни интернет портал Медија клуб, који је на пет језика извештавао о догађајима у Србији, а потом је отишао у Словенију, где је такође имао низ активности против Милошевићевог режима. Живео је и радио у Љубљани до 2010. када се преселио у Нови Сад. О „авантури” која се звала „Магнет” каже:

–Циљ је био двострук. Општи: пронаћи начин како да се савлада страх и ненасилно изађе тиранину на црту да би се створило друштво на новим вредностима, и лични: остати жив и избећи одлазак у затвор. Ненасилни начин отпора је нађен, представљен и примењен, тиранина више нема, али је опстао његов мутирани систем негативних вредности, који је рециклирао старе и који репродукује нове уништаваче живота и будућности. Ја сам научио да кад нешто не знам, питам онога ко зна. Ми смо данас у ситуацији да се наше друштво није суштински променило, а да политичка елита мисли да је богомдана. Зато се злопатимо.