Банкари Голдмана Сакса освајају Европу

Две финансијски урушене државе периферије еврозоне – Грчка и Италија – потом Европска централна банка, али и европско одељење Међународног монетарног фонда (ММФ), од ове седмице предводе банкари тесно повезани са најмоћнијом америчком инвестиционом банком Голдман Сакс, основаном још 1869. године.

Да ли је заједничка каријерна карактеристика квартета Лукас Пападимос (Грчка), Марио Монти (Италија), Марио Драги (ЕЦБ) и Реза Могхадам (ММФ за Европу) случајна и колико је била пресудна за њихово постављење на најновије дужности у јеку најтеже кризе од оснивања еврозоне и највећег превирања у Европи од Другог светског рата? Питање није случајно, ако се зна да је та америчка банка осумњичена за активну улогу у маскирању грчког буџетског дефицита пред пријем у еврозону 2001. године.

Папандреуов наследник Лукас Пападимос је као гувернер Националне банке Грчке тесно сарађивао са банком Голдман Сакс у време транзиције са драхме на евро. Нови председник Европске централне банке Марио Драги је од 2000. до 2009. године био заменик председника „Голдман Сакс интернешенела”. Нови шеф европског одељења ММФ-а Реза Могхадам је од 2000. до 2008. године био извршни директор подружнице „Голдман Сакс интернешенела” у Лондону.

Дилема о значају каријерне подударности „квартета Пападимос–Монти–Драги–Могхадам” још је без јавног одговора. Ипак, већ је подстакла машту заговорника теорије да европска дужничка криза никако није резултат искључиво „домаће радиности” са ове стране Атлантика.

За почетак, заговорници демократских избора и транспарентности у Европи ускраћени су у овом тренутку решења загонетке „из ког шпила и по ком све критеријуму су прошле седмице Лукас Пападимос и Марио Монти преко ноћи заменили Јоргоса Папандреуа и Силвија Берлусконија”.

Европска комисија је почетком седмице одлучно демантовала да је извршила притисак на Атину и Рим да хитно замене двојицу неподобних премијера.

„Није у моћи Европске комисије да поставља суверене владе у било којој земљи чланици Уније”, објаснила је у понедељак Пија Ахренкилде, портпаролка Европске комисије.

Међутим, ако не може да поставља суверене владе, Брисел очигледно може да изврши јавни притисак у том смеру.

„Захтевамо стварање коалиционе владе националног јединства у Грчкој”, поручио је прошле седмице европски комесар за економију Оли Рен.

Следећа етапа – до избора Лукаса Пападимоса и Марија Монтија на место премијера Грчке и Италије – није сасвим транспарента. Вишедневне свађе у владајућој партији Грчке због кандидатуре Пападимоса, превирања у италијанском парламенту пред истицање Монтијеве кандидатуре и његово претходно постављање на брзину за доживотног сенатора указују макар на жилаво кулоарско рвање у Атини и Риму.

Ко је, где и како састављао листе могућих кандидата за председнике влада Грчке и Италије новембра 2011. године интересоваће још дуго не само студенте политичких наука широм света или обичне бираче који се – по правилима текућег међународног устројства – у редовним интервалима позивају да изаберу своје парламентарне представнике и државне предводнике.

И од кога треба очекивати одговоре на питање ко је лансирао двојицу банкара, Пападимоса и Монтија, на чело две државе?

Што се Марија Драгија тиче, избор италијанског банкара на чело Европске централне банке аминовала је у финишу кампање немачка канцеларка Ангела Меркел, чланица тајанствено моћне Билдерберг групе, чији члан је иначе и Марио Монти.

Да је Голдман Сакс незаобилазан играч у међународној економији сведочи и то да је банкар британско-иранског порекла Реза Могхадам ступио јуче на чело Европског одељења ММФ-а, након изненадне оставке из „личних разлога” Португалца Антонија Боргеса, који је такође некад радио у овој моћној инвестиционој банци.