Грицкање будућности

Од скупштинских избора прошло је више од три месеца. Последњи законски рок за формирање нове владе је 14. мај. Ако дотле нико не види "дим" из владине палате у Немањиној 11 – ето нових избора.
А дотле?
Још мало стрпљења. На то нас позивају, скоро сваког дана, (на)учени партијски портпароли странака у коалиционој игри, нудећи нам по коју политичку умирујућу изјаву.
Да се још мало стрпимо, јер живот и без владе, скупштинских тела, буџета… ипак, није стао.

Привреда  функционише, а инфлација, упркос свему, не показује видљивије знаке "нервозе". То што централна банка не зна с каквом фискалном политиком мора да рачуна и како да управља новчаном и кредитном политиком… Боже мој, не може се баш све знати до танчина. Живот је чудо, а бављење политиком – небески изазов.

Цех ионако плаћају привреда и њени грађани скупљим новцем него што би морао да буде. Да ли ће, на крају, и држава посегнути за својим парма, не би ли подмирила евентуални губитак своје централне банке због превеликих издатака тренутне антиинфлационе политике, остаје да се види. Индустријска производња и укупна привредна активност још су у складу с некаквим очекивањима и у прихватљивим оквирима. Кога се још тиче – докле? Важно је да иде.

Последњи подаци говоре да први месеци ове године, са садашњом "политехничком владом", протичу и без осетнијих потреса у сектору страних инвестиција. Чак су, тврде стручњаци, порасла и портфолио улагања. За бригу није ни лош посао са румунским "Купрумом" о продаји Бора. Све иде у рок службе.

Наоко све иде уходаним стазама. Нема разлога за бригу. Ето, чини се, и ми смо закорачили у некакво стабилно друштво које може да функционише и без владе.

Али, у целој овој причи, а таквих упозорења је све више из света економије и привређивања, упркос све јачим дозама партијских "бенседина", да се наслутити да проблем није у протеклом, већ у будућем времену.

У питању је наша перспектива, јер ово опасно грицкање будућности може нам се, колективно, осветити. Такође у будућности, али – веома блиској. Поготово ако уместо нове владе, свеједно с којим роком трајања, добијемо нове, јесење, изборе.

Економисти, поготово они који на стварност не гледају кроз партијске наочаре, већ недељама упозоравају да је због недопустиве спорости у постизборним договорима и изостанка основних елемената економске политике, већ изгубљена ова и доста окрњена идућа пословна година. Без реформских закона и наставка започете трансформације државних и преосталих друштвених предузећа прети нам озбиљан застој у приближавању Европи. Али, ко ће још о њој.