Отпуштен, а награђен

Дошла су таква времена у Америци да се за новинара године проглашава уредник који је добио отказ. Дин Бакет, отпуштен  из "Лос Анђелес тајмса", зато што је показао зубе власничкој корпорацији Чикаго трибјун и одбио да даље "чисти" редакцију од новинара, како би појефтинио "новинарски продукт", проглашен је за новинара године у "Њујорк обзерверу". Да ли је он усамљени Дон Кихот, трагични несхваћени јунак у добу корпорација и профита? Или ће Дин Бакет, како се неки надају, постати предводник нове новинске гериле којој ће се придружити јавност, интелектуалци, слободни људи и грађанство, и која ће стати на пут корпоративном сужењу свести?

У тој логици новца, новине су сведене на кока-колу или хамбургер. Ако се кока-кола данас пије мање него пре две године, и још мање него пре десет, треба тражити ново пиће, нову етикету, амбалажу, а оне који раде на производњи пића, отпустити…

Свака част освежавајућем напитку, али новине су нешто друго. Тако нешто рекао је Дин Бакет у сад већ чувеном говору пред уредницима из целе земље у Њу Орлеансу позивајући на "отпор" власницима медија, који притиском на отпуштање новинара ирационално секу грану на којој седе. Хтели би да исцеде што већу масну џигерицу изгладњујући гуску од мастила, како је "Њујорк обзервер" описао бизнисмене који држе новине. Хтели би новине без новинара, надајући се већем профиту.

Улога штампе

У новембру, на сам дан избора, када је цела земаљска кугла преко новинара напето пратила у ком ће правцу кренути Америка, Дин Бакет, педесетогодишњи добро држећи уредник је попевши се на писаћи сто окупљеној редакцији објавио да је отпуштен. Цензура готово да више нигде и не постоји, може се писати свашта, само се не може устати против помрачења ума медијског бизниса. 

Јер, како тек понеко у  овом послу резонује, ово је први пут у "историји капитализма да власници покушавају да сами себе застраше и истерају из бизниса". И тако је Дин Бакет, вољени уредник и одличан новинар, заслужан за подстицање истраживачког новинарства и неколико Пулицера којима је награђен "продукт" "Лос Анђелес тајмса", избачен. Проговорио је против ирационалности власничке логике. Дин Бакет је један од пионира у борби против власника новина и начина на који они мисле да повећају профит . У томе је толико оригиналан да је истовремено награђен и отпуштен.  

"Немојте бити толико уздржани, борите се одлучније него до сада, потегните питање улоге штампе као јавног сервиса", рекао је у Њу Орлеансу, где је после урагана "Катрина" Америка показала да је немоћна да потроши више него што је "профитабилно" чак и када је улог сам хуманизам. "Мислим да то није онај обични сукоб између приватног и јавног интереса", рекао је награђени уредник за "Њујорк обзервер", "већ је реч о томе да ли власник схвата да новине нису само бизнис".

"Њујорк обзервер", међутим, ставља Бакетов отпор у контекст веће борбе око улоге и вредности писаног новинарства у Америци. Опасност која се надвија над писаним новинарством, а о томе се у ери интернета, слика и инстант информација много говори, није како се истиче пораз, већ … "предаја". Све до награђеног Бакета, људи из новина научили су да буду добри момци, да из петних жила покушају да задовоље шефове. Бакет се присетио да постоје читаоци. А то је у данашњем свету довољно да понесе медаљу за храброст.

Страх од лошег краја

Дина Бакета зову натраг у "Њујорк тајмс" одакле је са места уредника унутрашњег уредника отишао на Западну обалу како би показао да и Лос Анђелес заслужује велики национални лист који би се придружио "Вашингтон посту" и "Њујорк тајмсу". Да ли је прича о "Лос Анђелес тајмсу", основаном крајем деветнаестог века, јединој институцији која повезује овај мултикултурални простор, заслужном за развој и битисање целог региона, данас типична за лош крај какав се све чешће среће чак и у Холивуду. Да ли добар јунак на крају умире?

Пре шеснаест година имао је тираж, како наводи "Вашингтон пост", од милион и двеста хиљада примерака, данас се срозао на испод осамсто хиљада. Редакција је по налогу власника са 1.200 смањена на 940 запослених. Али њега читају у 88 градова, Иранци, поред Корејаца, афрички Американци, поред холивудских звезда, Латиноси и Индијци, регион Лос Анђелеса је можда први пример "деевропеизације" Америке.

И док "Вашингтон пост" има јасну превасходну улогу да покрива делатност политичког корпуса, "Вол стрит џорнал", зна се, првенствено води рачуна о  прављењу новца, "Лос Анђелес тајмс" је требало да буде све заједно уз пуно пуно, света, прича из Холивуда као и имиграционих спектакала од салвадорских гангова, до бескрајних сторија о штајнбековским преласцима најчувеније "фронтере" – границе између два контрадикторна света.