Најбоље (не)пријатељице

"Дакле, стварно, шта ли је нашао на њој", фркнула је искварцована бринета која је из сепареа једног новобеоградског сплава посматрала безбрижну, осунчану и насмејану лепотицу како се "укрцава" на палубу са младим јапијем, чије се презиме пише са неколико нула.
"Чула сам да је понављала први разред у правно-биротехничкој школи", презриво је добацила њена пријатељица, док је сркутала прву поподневну кафу и листала свој омиљени трач-магазин.
Када бисмо убацивали по један динар у касицу-прасицу националне штедионице сваки пут када би до наших ушију дошао овакав дијалог вероватно бисмо до сада отплатили спољни дуг Србије преко Мастер карда. Злобне примедбе на рачун других припадница нежнијег пола чест су колорит женске комуникације, а када гроф де Валмонт, антијунак филма "Опасне везе" коментарише "Када једна жена гађа у срце другој – увек погађа циљ", он алудира на чињеницу да је пречица којом се експресно стиже до тога циља – коментарисање физичког изгледа.

Иако се жене љуте када их мушкарци процењују на основу изгледа, нимало се не устежу да коментарисањем физичких перформанси понижавају своје супарнице. И док мушкарци женску популацију деле на "добре рибе" и – оне друге, жене ће прецизније од сваког лабораторијског микроскопа анализирати сваку бору и проширену пору и сваки килограм више на струковима и куковима својих познаница, пријатељица, непријатељица и случајних пролазница, а њихова "одокативна" анализа квалитета целулита и квантитета стрија на боковима других жена може да конкурише научним студијама из области естетске хирургије.  

Међу бројне примере женске несолидарности спада и бескрупулозна компетитивност. Колико сте пута само чуле реченицу – мене мој муж обожава више него њу њен, моја кућа је беспрекорно чиста чак и иза радијатора, а моја деца бриљирају у свим школским предметима! Непријатељства и етничко-територијални сукоби између свекрва и снаја прешли су у легенде. Ривалства међу сестрама видљива су у најранијем детињству. Сви знамо жене које за своје лепе, успешне и амбициозне колегинице и познанице тврде да су приватно сигурно несретне јер немају партнера.

Колико пута сте били сведоци женских коментара да је нека жена "сама крива што је муж вара или злоставља" а у елаборацији ове тезе користе аргументе типа – шета по кући са израслом косом и у растегљеној тренерци и звоца без престанка, који се обично "крунишу" неким ултрамалициозним закључком: ако не одлази од њега, онда јој шамари и швалерација сигурно пријају!

Иако припаднице женског пола, уз психологију и анатомију, међусобно деле и много болних емотивних искустава са припадницима мушког пола, у које најчешће спада и – превара, жене које љубавни троугао посматрају са стране, имају пуно разумевање за мушкарца који вара партнерку, а мало или готово нимало за жену којој је неверан.

Зашто су жене онда склоне разумевању и правдању мушких неверстава?