Ко утврђује разлоге за отказ

Једно од питања које се намеће при одлучивању послодавца о отказу уговора о раду са запосленим, јесте ко утврђује постојање разлога за отказ. Законодавац употребљава појам "послодавац". Под овим појмом подразумева се домаће, односно страно правно или физичко лице (предузетник) које запошљава, тј. радно ангажује једно или више лица. Законом о раду је регулисано да о правима, обавезама и одговорностима из радног односа у правном лицу одлучује директор или лице које он овласти. Када се ради о предузетничкој радњи, одлучује предузетник (власник радње) или лице које он овласти. Ова лица доносе решење о остваривању права, обавеза и одговорности, које се доставља запосленом у писаном облику. Решење о отказу уговора о раду такође спада у решења о остваривању права запослених.

Код послодавца са малим бројем запослених, постојање разлога за отказ може да утврди и сам директор, или власник радње. Међутим, када се ради о послодавцу са већим бројем запослених и подељеном процесу рада, директор или власник радње доносе одлуку на основу предлога непосредног руководиоца који контролише процес рада и резултате рада, или на основу предлога комисије коју директор може да формира било ради утврђивања резултата рада запослених уопште, било у конкретном случају, ако је потребно да се утврди да ли запослени има одређена знања и способности.

Правилником или колективним уговором треба прописати критеријуме за мерење резултата рада запослених и оцену њиховог доприноса и залагања на раду. Резултати су мерило и за висину зараде. Правилником би требало да се предвиди који је то временски период у коме запослени не остварује прописану норму (ако су послови нормирани) или не обавља послове или их обавља са закашњењем разлог за отказ.

Послодавци се при доношењу одлуке о отказу позивају на резултате рада, али без утврђених критеријума и без конкретних резултата и оцене или се неспособност цени на основу задатака за које запослени није оспособљен и који нису ни уговорени. Ако се правилником или колективним уговором и уговором о раду регулишу критеријуми за утврђивање резултата рада, биће мање неспоразума и спорова. Тек по утврђивању да запослени заиста не остварује резултате рада, послодавац може да одлучи да ли постоје разлози за отказ.